Пиревина

С Википедије, слободне енциклопедије

Elymus repens
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
E. repens
Биномно име
Elymus repens
(L.) Gould.
Синоними

Agropyron repens
Agropyron repens var. subulatum
Elytrigia repens
Elytrigia repens var. vaillantiana
Elytrigia vaillantiana
Triticum repens
Triticum vaillantianum

Пиревина (пировина, пирика, обична пирика), лат. Agropyrum repens, је вишегодишња биљка из породице трава (Poaceae)

Порекло имена:

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Стабљике достижу висину до 150 cm и полазе са танких, чланковитих хоризонталних ризома који се пружају у више спратова и веома су отпорни на смрзавање и сушу. Дужина ризома може да достигне и до 5000 km по једном хектару. На 1m² земљишта може се наћи око 25.000 пупољака и ризома чија тежина износи око 3kg. На усправним стабљикама налазе се листови и класови. Листови су голи и на лицу храпави, а лисни рукавци могу да буду длакави или голи. Цваст клас састоји се од јајасто-ланцеластих класића који су распоређени у два реда и окренути пљоснатом страном ка оси цвасти. Плод је дужине 6-7 mm и покривен длакама.

Станиште[уреди | уреди извор]

Пиревина је космополитска биљка умерене зоне и веома је жилава и отпорна тако да ју је као коров тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте поред путева по шипражју, међама, као коров на њивама, на ливадама и песку, уз обалу река, шумама, шибљацима, вртовима, воћњацима, виноградима и др.[1]

Хемијски састав дроге[уреди | уреди извор]

Као дрога користи се ризом (Graminis rhizoma, сладуњавог укуса, који се сакупља у јесен или рано пролеће и садржи:

  • угљене хидрате (око 8%)
  • слуз (око 10%)
  • органске киселине
  • мало етарског уља
  • сапонине, који су недовољно истражени
  • гуму
  • цијаногене гликозиде и др.

Употреба[уреди | уреди извор]

Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега, ублажавање кашља и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за гихт и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика дијабетеса.[1]

Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.

Некада се радило на укрштању пиревине са пшеницом.[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Nestorović, Marko Lj. (септембар 2021). „Korov koji leči”. Politika Magazin. 1251: 21. 
  2. ^ "Политика", 26. јул 1939

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]