Племенита красница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Племенита красница
Russula integra (2).jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
R. integra
Биномијално име
Russula integra

Племенита красница (Russula integra) је јестива гљива. Може се пронаћи у планинама Словеније и Црне Горе у јеловитим и смрековитим шумама. Доста је честа и у субмедитеранском подручју Црне Горе, Херцеговине и Хрватске уз црне борове масовна гљива:у Босни рјеђа.

Клобук[уреди]

Клобук је величине 6-12-(15)cm, у младости готово полулоптаст, убрзо с јамицом која се шири, тако да одрасли примјерци постају тањурасто удубљени с надоље заобљеним врхом;врх с временом све бива урезанији и ребрасти пектиниран. Кожица глатка, као полирана, блистава, за влажна времена љепљива, једва је суша може просушити, но и тада се сјаји попут огледала које одбија свјетлост;да се згулити од 1/3 до 2/3. У младости већином чоколадно до црносмеђа с лаким љубичастим тоном, убрзо према тјемену и с окермаслинастим мрљама, које се могу касније и спојити запосједнувши цијелу кружну зону удубљења. Понекад је цијела површина кожноокер, већином махагони тона, с кармин или розе нијансом-и у том случају, као и кад превлада маслинасти тон, клобук по бојама веома подсјећа на Russulu olivaceu.[1]

Листићи[уреди]

Листови су готово слободни, односно узлазно прирасли, анастомозирани, понекад рачвасти и чешће вијугави, густи, врло крто-ломљиви, широки 4-14mm;најприје боје бананина меса с лимуножутом оштрицом, касније окержути.[1]

Отрусина[уреди]

Отрусина је загасито окер.

Стручак[уреди]

Величине је 4-9/1,5-3,5cm, ваљкаст, трбушаст или батинасто задебљан, ширим уздужним браздама наборан, го, готово свиленасте површине. Већином чисто бијел, понекад мало карминорозе и с неколико жућкастих мрља у дну. Увијек краћи од ширине клобука. Кора врло тврда, језгра спужвасто мека.[1]

Месо[уреди]

У клобуку месо је дебело 5-8mm, сњежнобијело, не баш тврдо. Укус врло угодан и посве благ, мирис на јабуке, код презрелих на исцијеђени сок од грожђа који након ферментације прелази у вино.[1]

Хемијске реакције[уреди]

Месо: на фенол розе боје, па загасито пурпурнорозе, најзад чађавоцрна. На жељезни сулфат једном на окер, други пут маслинаста. На калијеву лужину блиједосивкастоокер. Листићи: на анилин пвих неколико сати зеленкастожута, затим наранџаста.

Микроскопија[уреди]

Споре овоидне до готово округле, са изолираним, и више од 1mi дугим иглицама, већином са hyailinim мјехурићима:8,5-11,5/7-9,5mi. Базидији 42-54/12,5-16mi. Стеригмата 7-9mi. Cystide 50-80/10-11,5mi.[1]

Станиште и распрострањеност[уреди]

У планинама Словеније и Црне Горе у јеловим и смрековим шумама доста честа, у субмедитеранском подручју Црне Горе, Херцеговине и Хрватске уз црне борове масовна гљива; у Босни рјеђа. Између Карловца и Босанаца у мијешаним листопадно-четинарским шумама честа. Радо на травнатим теренима између камења, гдје воли расти и Suillus granulatus.[1]

Доба[уреди]

VII-X

Јестивост[уреди]

Безувјетно спада у прворазредне јестиве гљиве:не само сласна, него и издашна, крупна гљива, која се може и брзо сакупити у довољној количини. Прикладна за припремање на све начине, једино није за сушење.[1]

Сличне врсте[уреди]

По клобуку упадљиво слична, такође изврсно јестива шећерка, Russula olivacea, има врло густо карминорозе истачкан стручак цијелом дужином, а већином и оштрицу тих боја: на жељезни сулфат не реагује ни жуто ни маслинасто, него наранџасто или смеђе. Ромелова красница Russula romellii је масовна и најранија гљива храстово-грабових и кестенових шума у нижим предјелима Хрватске, има исто тако кармин или смеђерозе стране, а удубљено тјеме маслинастожуто;једнако крупна врста, посве бијелог стручка-разликује се углавном по стручку, дужем од ширине клобука и нешто мањим спорама, те стаништем(друго дрвеће и кисело тло).[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Кључ за гљиве;Иван Фоч;ИТРО "НАПРИЈЕД";Загреб

Спољашње везе[уреди]