Портал:Историја/Изабрани 42 2010

С Википедије, слободне енциклопедије

Од новембра 1996. године до фебруара 1997. широм Србије су одржани грађански и студентски протести против режима Слободана Милошевића.

Директан повод демонстрацијама јесте крађа на локалним изборима 1996. године, али прави разлози леже у незадовољству народа тешком социо-економском ситуацијом, изолацији земље и жељи људи, пре свега младих, за променама. Демонстрације су започете у Нишу а касније су се врло брзо прошириле на све веће градове у Србији.

После крађе на локалним изборима, колација Заједно организовала је свакодневне протесте грађана у већим градовима Србије. Упоредо са грађанским отпочели су и протести студената. Пиштаљке и шетња биле су карактеристика протеста, али и кордони милиције - доведене из унутрашњости.

У једном „пробијању кордона“ учествовала и Српска православна црква и патријарх српски Павле.

Резултати избора (односно победа опозиције на локалном нивоу) признати после доласка специјалног изасланика ОЕБС-а Фелипеа Гонзалеса 11. фебруара 1997 доношењем лекс специјалиса. Изборни резултати довели су у многим градовима и општинама представнике опозиције на власт, али се прихваћени резултати нису у потпуности поклапали са изборном вољом. Сам закон допринео је да се изађе из постојеће кризе, али није се ништа учинило на кажњавању оних који су прекрајали изборну вољу тако да је сумња у тачност изборних резултата пренета и на будуће изборе. Освајање градова и општина за српску опозицију имало је велики значај јер су многи опозициони политичари први пут почели да раде на политички освојеним функцијама. Највећи значај демонстрација је што се показало да опозиција има средство са којим може да парира Слободану Милошевићу, тако да су они били само припрема за 5. октобар 2000.

Током свакодневних демонстрација извештавање РТС-а, Политике и других режимских медија је било изузетно тенденциозно и омаложавајуће према демонстрантима називајући их „шпијунима“, „страним плаћеницима“, „шаком случајних пролазника“ идр. Овакво извештавање повећало је неповерење народа према режимским медијима и режиму Слободана Милошевића.


...даље...