Портал:Црна Гора/Изабрани чланак 6

С Википедије, слободне енциклопедије

Култ Светог Владимира је литија која се обиљежава неколико стотина година и сврстана је у нематеријално културно добро Црне Горе. Према легенди, македонски цар Самуил је у бици побиједио кнеза Владимир и одвео га је у тамницу у граду Преспа. У њега се заљубила царева ћерка Косара, која је од оца тражила милост за кнеза Владимира. Отац ју је послушао и пустио га је. Они су се вјенчали и живели су у Крајини, на јужној обали Скадарског језера. Послије смрти цара Самуила, његов наследник Владислав, позвао је Владимира у Преспу и послао му златни крст као гаранцију за његову сигурност. Кнез Владимир је тражио дрвени крст као залог за свој живот јер је на дрвеном крсту разапет Исус Христ сматрајући да тако дату реч нови цар неће прекршити. Владислав није одржао реч, већ је по самом уласку у град Преспу, на вратима цркве кнез Владимир убијен и сахрањен заједно са крстом који је држао у рукума.

Крст на коме је погубљен кнез Владимир представља једну од најзначајнијих културно-историјских знамјенитости и светиња града Бара. Крст се налази код породице Андровић у селу Вељи Микулићи, на падинама планине Румије. Сматра се да је то крст који је македонски краљ Владислав послао кнезу Владимиру када га је, позвао да дође код њега у Преспу и тада га на превару убио. Сваке године на дан Свете Тројице који се обкиљежава педесетог дана после Васкрсења Исуса Христа, у раним јутарњим часовима износи се крст са којим је погубљен кнез Владимир и носи се на највиши врх планине Румије. Припадници све три вјероисповисти (православна, католичка и муслиманска) заједно са крстом носе и један већи камен који остављају на већ направњеној гомили која се налази на врху планине. По народном вјеровању се сматра да ће на том месту бити изграђена нова црква, када на гомили буде довољно сакупљеног камења.

Године 2017. у Црној Гори је обиљежено 1.000 година од смрти кнеза Владимира.