Преспа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Преспански регион.

Преспа је регион који обухвата котлину Преспанског језера, површине око 1070 km². Подијељена је између Македоније, Грчке и Албаније, а главно мјесто је Ресен. Преспа је пољопривредни регион, са развијеним воћарством (ресенске јабуке) и риболовом на језеру. У њој се налазе остаци града (Градиште) македонског цара Самуила. У римско доба, преко ње је водио римски пут Via Egnatia.

Преспанско језеро[уреди]

Преспанско језеро је пар језера у југоисточном дијелу Европе, подијељених између Грчке, Албаније и Републике Македоније.

Састоји се од језера Велика Преспа (273 km², 853 метра надморске висине) и Мала Преспа (47 km², 857 метара надморске висине). Велику Преспу дијеле све 3 земље, док је Мала Преспа у Грчкој и малим дијелом у Албанији. Језера су смјештена на јужној страни Преспанске котлине између планине Галичице и планине Баба. Од укупне површине језера, 190 km² припада Републици Македонији, 84,8 km² Грчкој и 38,8 km² Албанији. Језеро Велика Преспа је удаљено само 10 километара од Охридског језера са којим је повезано подземним каналима у кречњачком тлу. Пошто је Преспанско језеро на око 150 метара већој висини, вода се из њега прелива. Највећа дубина језера је 54 m.

На језеру Мала Преспа се налази острво Ахил (Аил) на које је цар Самуило донео мошти Светог Ахила из Тесалије. На језеру Велика Преспа постоје два ненасељена острва: Голем Град (у Републици Македонији) и Мали Град (у Албанији). Мало Преспанско језеро заједно са Преспанским језером формира јединствени екосистем. Уз језера и околна блата живе видре (Лутра лутра) двије врсте корњача, 9 врста гуштера и 10 врста змија. Језеро нема пуно врсти риба, али има пуно зооплактона.[1] Једно је од најважнијих станишта за гњежђење пеликана, од обичних до белоглавих. Данас у Парку природе Преспа живи 1000 парова белоглавих пеликана, што је највећи број у Европи.

Мала Преспа[уреди]

Мала Преспа или Долна Преспа је географски регион у Албанији, поред југозападне обале Преспанског језера.

Ова област чини десетак села која су организована у општину. Село Пустец је највеће насеље, а уједно и административни центар истоимене општине.[2]

Култура[уреди]

Преспанска ношња је вид македонске народне ношње. Носи се у југозападној Македонији (тромеђа Македоније, Албаније и Грчке). Женска ношња се састоји од бијеле кошуље, црн јелек, црна фута, горњи црн јелек без рукава, покривен врат, црне чарапе и црне гумене ципеле.

Верски објекти и грађевине[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]