Пређи на садржај

Католицизам

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Католичка вера)

Католицизам (грч. καθολικισμός; лат. catholicismus — „католицизам“), или римокатолицизам, је појам који означава хришћанску вјероисповијест, односно деноминацију организовану у виду Католичке цркве. Појам католицизам обухвата све аспекте постојања и деловања Католичке цркве, почевши од њених теолошких учења и еклесиолошких доктрина, преко литургијске и обредне праксе, до разних организационих, религијско-политичких и религијско-социјалних аспеката и моралних начела.[1]

Католицизам је настао као резултат Великог раскола (1054),[2] односно одвајања Католичке цркве и Православне цркве jeдне од друге. Основни узрок раскола било је питање изласка Светога Духа (Филиокве).[3] Након коначног раскола, Цариградска Црква постала jе позната Православна Црква је , док је Римска Црква постала позната под називом Католичка црква.

Појам католицизам не треба мешати са појмом католичност који се односи на саборност као једно од четири обележја Цркве.[4]

Католичка црква

[уреди | уреди извор]

Католичка црква се састоји из 23 засебне цркве — Западне цркве и 22 источне католичке цркве. На челу Католичке цркве се налази римски бискуппапа. Он има над Црквом апсолутну власт. При управљању Црквом помажу му надлештва Римске курије. Исту власт имају и сви бискупи сазвани на екуменском сабору.

Основна административна подјела свих аутономних цркава је подјела на бискупије, које се код источних католичких цркава називају епархије. Бискуп у својој бискупији има углавном сву власт, ограничену једино црквеним правом и папском влашћу.

Доктрина

[уреди | уреди извор]

Доктрина католицизма заснива се на Библији и Светом предању, које укључује одређена правила васељенских сабора. Основна правила су изложена у Катихизису Католичке цркве (лат. Catechismus Catholicae Ecclesiae), а све остало канонско право је систематизовано и изложено у Кодексу канонског права.

Основне одлике

[уреди | уреди извор]

Католичка црква има разна доктринална правила од којих су нека заједничка са другим хришћанским вјероисповијестима, а нека специфична за католике:

  • вјера у директно и непрекинуто организационо наслеђе од првобитне Цркве коју је основао Исус Христос;
  • вјера да је Црква носилац јединства и свеукупности учења Исуса и његових апостола;
  • коришћење светих слика, свећа, музике и свете воде у обредима;
  • вера да је евхаристија истински тијело и крв Христова;
  • разликовање две врсте дивљења према светима: latria је клањање Богу, а dulia свецима;
  • вера у могућност „истеривања духова“ (егзорцизам);
  • вера у непогрешивост папе (догмат о папској незаблудивости);
  • догмат о безгрешном зачећу Дјеве Марије;
  • велико поштовање Дјеве Марије (hyperdulia);
  • нераскидивост свете тајне брака; постоји само могућност признања о неважењу брака;
  • поштовање мученика, светаца и блаженика разликујући начин обожавања;
  • учење о чистилишту;
  • учење о индулгенцијама;
  • учење о двоструком исхођењу Светог духа филиокве;
  • централизована црквена организација, насупрот православним аутокефалним и аутономним црквама;
  • монархистичка власт римског папе над цијелом Црквом.
Католичка миса

У Католичкој цркви постоји седам светих тајни:

Постоји неколико богослужбених обреда: латински обред, други западни обреди и источни литургијски обреди. Латински обред користи Западна црква.

Одлике латинског обреда

[уреди | уреди извор]

Одлике латинског обреда су:

  • обавезни целибат свештенства;
  • крштење, у већини случајева, обавља се полијевањем воде на главу, а не погружењем главе у воду;
  • миропомазање може вршити једино бискуп (свештеник може вршити ту свету тајну само у изузетним случајевима, нпр. у случају нечије смртне опасности);
  • при евхаристији се, по правилу, користи бесквасни хљеб;
  • причешћивање мирјана или тијелом, или тијелом и крвљу Христа — и прво и друго се сматра за потпуно причешће; причешћивање свештенства се врши увијек тијелом и крвљу;
  • додавање „и од Сина“ (филиокве) у Симбол вјере. Католичко учење учи да Свети дух исходи и од Оца и од Сина, насупрот православном учењу да Свети дух исходи само од Оца;
  • наглашава се значење ријечи Христа у анафори умјесто епиклези;
  • крсти се слијева надесно, а не здесна налијево како је у византијском обреду (православљу); и с пет прстију као симбол пет рана Христових.

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]
Распрострањеност католицизма у свијету

Католицизам је највећа (по броју вјерника) хришћанска вјероисповијест. Према подацима из 2011, у свијету постоји око 1,18 милијарди католика.

Католицизам је основна религија у многим европским државама (Француска, Италија, Шпанија, Португал, Аустрија, Белгија, Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Хрватска, Ирска, Малта и др). У 21 држави Европе, католици чине већину становништва, а у Њемачкој, Холандији и Швајцарској — половину.

На западној хемисфери, католицизам је распрострањен у цијелој Јужној и Централној Америци, у Мексику, на Куби, у Канади и САД.

У Азији, католици преовлађују на Филипинима и у Источном Тимору, а велики број католика је и у Вијетнаму, Јужној Кореји и Кини.

На Блиском истоку, католици су присутни у Либану (маронити и др.).

У Африци, према разним оцјенама, живи од 110 до 175 милиона католика.

Гркокатолицизам (или католицизам византијског обреда) распрострањен је међу Бјелорусима, Словацима, Мађарима, Румунима, Украјинцима, Закарпатским Русинима итд.; а такође мањим дијелом и међу Албанцима, Грцима, Бугарима, Србима и Русима. Католици других источних обреда живе у Индији, на Блиском истоку, Египту, Етиопији, Еритреји, Ираку итд.

Критика православних

[уреди | уреди извор]

Критика православних теолога најбоље је исказана речима светог Јована Кронштатског у његовом делу ”Мисли о цркви”:[тражи се извор] „Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (II Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за већу славу Божју." „Папе и паписти су се тако погордили и понели да су умислили да критикују самога Христа, Саму Ипостасну Премудрост Божју и (под изговором развоја догмата) у својој гордости, тако далеко дошли да су променили неке од Његових речи, заповести и установа, које не смеју бити промењене до краја света и века, на пример, реч о Духу Светом, заповест о Чаши Пречисте Крви Његове, Које су лишили мирјане, ни у шта не рачунајући речи апостола Павла: „Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође“ (I Кор. 11, 26); уместо квасног хлеба користе пресан“.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Делимо, Жан (1993). Католицизам између Лутера и Волтера. Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 
  • Јакшић, Душан Н. (1931). Лично својство Светог Духа по учењу Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија. 
  • Матић, Златко, ур. (2012). Filioque: Историјски и теолошки аспекти једног проблема. Пожаревац: Епархија браничевска. 
  • Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет. ISBN 978-86-7405-045-3. 
  • Поповић, Радомир В. (2007). „Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)”. Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења (2. допуњено изд.). Београд: Досије. стр. 331—336. 
  • Пузовић, Владислав (2008). Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године. Београд: Хришћански културни центар. ISBN 978-86-85273-14-8. 
  • Asci, Donald P (2002). The Conjugal Act as Personal Act. A Study of the Catholic Concept of the Conjugal Act in the Light of Christian anthropology. San Francisco: Ignatius Press. ISBN 0-89870-844-3. , .
  • Ayer, Joseph Cullen (1941). A Source Book for Ancient Church History. Mundus Publishing. ISBN 978-1-84830-134-4. 
  • „Canon 42”. 1983 Code of Canon Law. Vatican. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г. Приступљено 9. 3. 2008. 
  • „Catechism of the Catholic Church”. Libreria Editrice Vaticana. 1994. Архивирано из оригинала 6. 2. 2012. г. Приступљено 1. 5. 2011. 
  • Barry, Rev. Msgr. John F One Faith, One Lord: A Study of Basic Catholic Belief. 2001. ISBN 0-8215-2207-8. . Gerard F. Baumbach, Ed.D. .
  • Bauer, Susan Wise (2010). The History of Medieval World: From the Conversion of Constantine to the First Crusade. Norton. ISBN 978-0-393-05975-5. 
  • Baumgartner, Frederic J. (2003). Behind Locked Doors: A History of the Papal Elections. Palgrave Macmillan. ISBN 0-312-29463-8. 
  • Bethell, Leslie (1984). The Cambridge history of Latin America. Cambridge University Press. ISBN 0-521-23225-2. 
  • Bokenkotter, Thomas (2004). A Concise History of the Catholic Church. Doubleday. ISBN 0-385-50584-1. 
  • Bunson, Matthew (2008). Our Sunday Visitor's Catholic Almanac. Our Sunday Visitor Publishing. ISBN 978-1-59276-441-9. 
  • Bruni, Frank; Burkett, Elinor (2002). A Gospel of Shame: Children, Sexual Abuse and the Catholic Church. Harper Perennial. стр. 336. ISBN 978-0-06-052232-2. 
  • Chadwick, Owen (1995). A History of Christianity. Barnes & Noble. ISBN 0-7607-7332-7. 
  • Clarke, Graeme (2005). „Third-Century Christianity”. Ур.: Bowman, Alan K., Peter Garnsey and Averil Cameron. The Cambridge Ancient History. 12: The Crisis of Empire, A.D. 193–337 (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 589—671. ISBN 978-0-521-30199-2. 
  • Collinge, William J. Historical dictionary of Catholicism.  (1997) online free
  • Collins, Michael; Price, Mathew A (1999). The Story of Christianity. Dorling Kindersley. ISBN 0-7513-0467-0. 
  • Coriden, James A; Green, Thomas J; Heintschel, Donald E (1985). The Code of Canon Law: A Text and Commentary, Study Edition. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-2837-2. 
  • Davidson, Ivor (2005). The Birth of the Church. Monarch. ISBN 1-85424-658-5. 
  • Derrick, Christopher (1967). Trimming the Ark: Catholic Attitudes and the Cult of Change. New York: P. J. Kennedy & Sons. ISBN 978-0-09-096850-3. 
  • Duffy, Eamon (1997). Saints and Sinners, a History of the Popes. Yale University Press. ISBN 0-300-07332-1. 
  • Dussel, Enrique (1981). A History of the Church in Latin America. Wm. B. Eerdmans. ISBN 0-8028-2131-6. 
  • Fahlbusch, Erwin (2007). The Encyclopedia of Christianity. Wm. B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2415-8. 
  • Froehle, Bryan; Mary Gautier (2003), Global Catholicism, Portrait of a World Church . Orbis books; Center for Applied Research in the Apostolate, Georgetown University. ISBN 1-57075-375-X.
  • Gale Group (2002), New Catholic Encyclopedia , 15 vol, with annual supplements; highly detailed coverage
  • Hastings, Adrian (2004). The Church in Africa 1450–1950. Oxford University Press. ISBN 0-19-826399-6. 
  • Herring, George (2006). An Introduction to the History of Christianity. Continuum International. ISBN 0-8264-6737-7. 
  • Koschorke, Klaus; Ludwig, Frieder; Delgado, Mariano (2007). A History of Christianity in Asia, Africa, and Latin America, 1450–1990. Wm B Eerdmans Publishing Co. ISBN 978-0-8028-2889-7. 
  • Kreeft, Peter (2001). Catholic Christianity. Ignatius Press. ISBN 0-89870-798-6. 
  • Latourette, by Kenneth Scott. Christianity in a Revolutionary Age: A History of Christianity in the 19th and 20th centuries.  (5 vol. 1969); detailed coverage of Catholicism in every major country
  • Ulrich L. Lehner, (2016) The Catholic Enlightenment. The Forgotten History of a Global Movement ISBN 978-0190232917
  • Leith, John (1963). Creeds of the Churches. Aldine Publishing Co. ISBN 0-664-24057-7. 
  • MacCulloch, Diarmaid (2010). Christianity: The First Three Thousand Years. ISBN 978-0-670-02126-0. . Viking. . originally published 2009 by Allen Lane, as A History of Christianity
  • MacCulloch, Diarmaid (2003). The Reformation. Viking. ISBN 0-670-03296-4. 
  • MacMullen, Ramsay (1984). Christianizing the Roman Empire: (A.D. 100–400). New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-585-38120-6. ,
  • Marthaler, Berard (1994). Introducing the Catechism of the Catholic Church, Traditional Themes and Contemporary Issues. Paulist Press. ISBN 0-8091-3495-0. 
  • McBrien, Richard and Harold Attridge, eds (1995). The HarperCollins Encyclopedia of Catholicism. HarperCollins. ISBN 978-0-06-065338-5. 
  • McManners, John, ed. The Oxford Illustrated History of Christianity. ISBN 0-19-822928-3. . (Oxford University Press 1990). .
  • Norman, Edward (2007). The Roman Catholic Church, An Illustrated History. University of California Press. ISBN 978-0-520-25251-6. 
  • O'Collins, Gerald; Farrugia, Maria Catholicism: The Story of Catholic Christianity. Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-925995-3. 
  • Perreau-Saussine, Emile Catholicism and Democracy: An Essay in the History of Political Thought. 2012. ISBN 978-0-691-15394-0. . .
  • Phayer, Michael (2000). The Catholic Church and the Holocaust, 1930–1965. Indiana University Press. ISBN 0-253-33725-9. 
  • Pollard, John Francis (2005). Money and the Rise of the Modern Papacy, 1850–1950. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81204-7. 
  • Rhodes, Anthony (1973). The Vatican in the Age of the Dictators (1922–1945). ISBN 0-03-007736-2. . Holt, Rinehart and Winston. .
  • Riley-Smith, Jonathan (1997). The First Crusaders. Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-00308-0. 
  • Schreck, Alan (1999). The Essential Catholic Catechism.Servant Publications. ISBN 1-56955-128-6.
  • Schwaller, John Frederick (2011), The history of the Catholic Church in Latin America: from conquest to revolution and beyond  (NYU Press)
  • Smith, Janet, ed (1993), Why "Humanae Vitae" Was Right, San Francisco: Ignatius Press .
  • Smith, Janet (1991), "Humanae Vitae", a Generation Later, Washington D.C.: Catholic University of America Press ,
  • Stewart, Cynthia (2008), The Catholic Church: A Brief Popular History  337 pages
  • Tausch, Arno, Global Catholicism in the Age of Mass Migration and the Rise of Populism: Comparative Analyses, Based on Recent World Values Survey and European Social Survey Data (24 November 2016). Available at https://mpra.ub.uni-muenchen.de/75243/1/MPRA_paper_75243.pdf IDEAS/RePEc, University of Connecticut
  • Tausch, Arno, The Effects of 'Nostra Aetate:' Comparative Analyses of Catholic Antisemitism More Than Five Decades after the Second Vatican Council (8 January 2018). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3098079
  • Tausch, Arno, Are Practicing Catholics More Tolerant of Other Religions than the Rest of the World? Comparative Analyses Based on World Values Survey Data (21 November 2017). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=3075315 or https://dx.doi.org/10.2139/ssrn.3075315
  • Vatican, Central Statistics Office (2007). Annuario Pontificio (Pontifical Yearbook). Libreria Editrice Vaticana. ISBN 978-88-209-7908-9. 
  • Vidmar, John (2005). The Catholic Church Through the Ages. Paulist Press. ISBN 0-8091-4234-1. 
  • Wilken, Robert (2004). „Christianity”. Geography of Religion. ISBN 0-7922-7317-6. . In: Hitchcock, Susan Tyler; Esposito, John. . National Geographic Society. .
  • Woods Jr, Thomas (2005). How the Catholic Church Built Western Civilization. Regnery Publishing. ISBN 0-89526-038-7. , Inc. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]