Консонанца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м wikidata |
||
| Ред 20: | Ред 20: | ||
[[Категорија:Теорија музике]] |
[[Категорија:Теорија музике]] |
||
[[Категорија:Музичка нотација]] |
[[Категорија:Музичка нотација]] |
||
[[ca:Consonància]] |
|||
[[de:Konsonanz]] |
|||
[[en:Consonance and dissonance]] |
|||
[[fr:Consonance (musique)]] |
|||
[[it:Consonanza e dissonanza]] |
|||
[[ru:Консонанс и диссонанс]] |
|||
[[simple:Consonance and dissonance]] |
|||
[[sl:Konsonanca in disonanca]] |
|||
[[sh:Konsonanca]] |
|||
Верзија на датум 28. фебруар 2015. у 16:00
Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]
Консонантни интервали деле се на:
- Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
- Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.
Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.