Михаил Булгаков

Михаил Булгаков
Михаил Афанасијевич Булгаков
Лични подаци
Пуно име	Михаил Афанасијевич Булгаков
Датум рођења	15. мај 1891.
Место рођења	Кијев, Руска Империја
Датум смрти	10. март 1940.
Место смрти	Москва, СССР
Књижевни рад
Најважнија дела	Мајстор и Маргарита
Званични веб-сајт
bulgakov.ru

Михаил Афанасијевич Булгаков (рус. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Кијев, 15. мај 1891 — Москва, 10. март 1940) био је украјински писац руског порекла, драматург и позоришни редитељ. Писао је на руском језику. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета.

Биографија

Детињство и младост

Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.

Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.

Булгаков се први пут жени 1913. с Татјаном Лаппом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но новац им је брзо нестајао будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео штедети. Ако би му се прохтело да дође таксијем задњим новцем, без размишљања би то учинио.

Након почетка Првог светског рата М. Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.

Године 1917. почео је узимати морфијум, испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н.М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псећe срце". Ујесен 1918. Булгаков се враћа у Кијев где започиње приватну праксу као венеролог. У то време престаје узимати морфијум. За време Грађанског рата у Русији, у фебруару 1919., Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.

Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Трећe Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будућe перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. не одлази у Грузију, него остаје у Владикавказу јер оболева од тифуса.

Зрело доба

Датотека:Bułhakow.jpg

Булгаков око 1930.

Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео сарађивати као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.

Датотека:Boelgakovhuis.jpg

Булгакова кућа у Москви

1923. Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.

У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи шири интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.

1928. Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "Мајстор и Маргарита". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).

1929. Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његовом трећом и уједно посљедњом женом 1932.

До 1930. Булгаковљева дела су се престала издавати, позоришни комади повлачили су се репертоара позоришта. Биле су забрањене извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".

У јануару 1932. Стаљин поново допушта извођење "Дана Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, нити једно је позориште, осим МХАТ-а, није изводило. 1936., након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео радити у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором.

Болест и смрт

Камен Голгота на Булгаковом гробу

1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe му се почело нагло погоршавати. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је узимати морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том је раздобљу почео диктирати жени задње верзије "Мајстора и Маргарите".

Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.

Дела

• Бела Гарда (роман), 1924.
• Дани Турбинових (драма),1925.
• Зојкин стан (комедија), 1925.
• Бег(драма), 1925.
• Белешке младог лекара (циклус прича), 1928.
• Копито инжењера (роман), 1929.
• Робовање лицемера или Молијер (драма), 1929.
• Тајном другу, 1929.
• Последњи дани или Пушкин (драма), 1935.
• Приглупи Журден (драма), 1932.
• Иван Васиљевич (гротескна комедија), 1936.
• Мајстор и Маргарита (роман), 1940.
• Живот господина де Молијера (роман), 1933.
• Позоришни роман (роман), 1937.
• Адам и Ева (драма), 1931.
• Батум (драма), 1939.

Спољашње везе

• Михаил Булгаков
• Булгакова биографија и о роману Мајстор и Маргарита
• О Булгакову (на енглеском)