Вазоконстрикција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
унос новог текста
→‎Извори: више није клица, уклоњен шаблон
Ред 56: Ред 56:
{{-}}
{{-}}
{{Eikozanoidi}}
{{Eikozanoidi}}

{{клица-медицина}}


[[Категорија:Медицина]]
[[Категорија:Медицина]]

Верзија на датум 24. мај 2016. у 10:19

Вазоконстрикција
Вазоконстрикција крвних судова перицитима и ендотелним ћелијама који окружују еритроците (E).
Идентификатори
MeSHD014661
Анатомска терминологија

Вазоконстрикција је медицински појам који означава сужавање крвног суда. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media). То је супротни процес од ваздодилатације или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).

Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.

Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање крвног притиска, успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијом (снижење телесне температуре).

Етиопатогенеза

Значај

Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције:

  • примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
  • регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
  • регулација телесне температуре.
Механизми контроле

Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.

  • Ткивна ауторегулација, контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
  • Нервна регулација протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.

една је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзи пораст крвног притиска, које настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно сваким ударцем избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на повишењеу крвног притиска.

Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре (терморегулација), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.

Вазоконстриктори

Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење хипотензије (ниског крвног притиска).

Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.

Види још

Извори