Arahidonska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Arahidonska kiselina
Structural formula of arachidonic acid
Arachidonic acid spacefill.png
Arachidonic acid2.png
Nazivi
IUPAC naziv
(5Z,8Z,11Z,14Z)-5,8,11,14-Eicosatetraenoic acid
Sistemski IUPAC naziv
(5Z,8Z,11Z,14Z)-Ikosa-5,8,11,14-tetraenoinska kiselina[1]
Drugi nazivi
5,8,11,14-sve-cis-eikosatetraenoinska kiselina; sve-cis-5,8,11,14-eikosatetraenoinska kiselina; Arahidonat
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00061
Bajlštajn 1713889
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.007.304
EC broj 208-033-4
KEGG[2]
MeSH Arachidonic+acid
RTECS CE6675000
UNII
Svojstva
C20H32O2
Molarna masa 304,47 g·mol−1
Gustina 0.922 g/cm3
Tačka topljenja −49 °C (−56 °F; 224 K)
log P 6.994
Kiselost (pKa) 4.752
Opasnosti
R-oznake R19
Tačka paljenja 113 °C (235 °F)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Arahidonska kiselina (AA, ARA) je polinezasićena omega-6 masna kiselina 20:4(ω-6). Ona je pandan zasićene arahidinske kiseline nađene u ulju kikirikija (L. arachis).[5]

Hemija[уреди]

AAnumbering.png

Po hemijskoj strukturi, arahidonska kiselina je karboksilna kiselina sa 20-ugljenika dugim lancom i sa četiri cis-dvostruke veze. Prva dvostruka veza je locirana šest ugljenika od omega kraja. Neki hemijski izvori definišu arahidonsku kiselinu kao svaku eikozatetraenoinsku kiselinu. Međutim, skoro svi biološki, medicinski i nutricioni tekstovi ograničavaju ovaj termin na sve-cis-5,8,11,14-eikozatetraenoisku kiselinu.

Biologija[уреди]

Arahidonska kiselina je polinezasićena masna kiselina koja je prisutna u fosfolipidima (posebno u fosfatidiletanolaminima, fosfatidilholinima i fosfatidilinozitolima) membrana telesnih ćelija, i koje ima u izobilju u mozgu, mišićima, i jetri.

Osim što učestvuje u ćelijskoj signalizaciji kao lipidni sekundarni glasnik koji reguliše signalne enzime, kao što je PLC-γ, PLC-δ i PKC-α, -β i -γ izoforme, arahidonska kiselina je ključni inflamatorni intermedijar.[6]

Esencijalna masna kiselina[уреди]

Arahidonska kiselina dospeva u ljudsko telo iz namirnica životinjskog porekla: mesa, jaja, mlečnih proizvoda - ili se sintetiše iz linoleinske kiseline.

Arahidonska kiselina nije esencijalna masna kiselina. Međutim ona postaje esencijalna ako je linoleinska kiselina deficitarna, ili ako telo ne može da konvertuje linoleinsku kiselinu. Neki sisare nemaju, ili imaju veoma ograničenu, sposobnost konvertovanja linoleinske kiseline u arahidonsku kiselinu, tako da je ona za njih esencijalni deo hrane. Pošto biljke stvaraju malo, ili ne stvaraju, arahidonsku kiselinu, takve životinje su mandatornimesožderi; mačka je primer takvog sisara.[7][8] Komercijalni izvori arahidonske kiseline su razvijeni iz gljive Mortierella alpina.[9]

Sinteza i kaskada[уреди]

Arahidonsku kiselinu odvaja od fosfolipidnog molekula enzim fosfolipaza A2 (PLA2). Ona se takođe može generisati iz DAG-a dejstvom diacilglicerol lipaze.[6]

Arahidonska kiselina za signalne svrhe se formira dejstvom fosfatidilholin-specifične citosolne fosfolipaze A2 (cPLA2, 85 kDa), dok se inflamatorna arahidonska kiselina generiše posredstvom sekretorne PLA2 niske molekulske težine (sPLA2, 14-18 kDa).[6]

Arahidonska kiselina je prekurzor u produkciji eikozanoida:

Proizvodnja tih derivata i njihovo dejstvo u telu je kolektivno poznato kao kaskada arahidonske kiseline.

PLA2 aktivacija[уреди]

PLA2 se aktivira vezivanjem liganda za jedan ili više receptora:

Svaki agens koji povišava nivo intracelularnog kalcijuma može da uzrokuje aktiviranje nekog PLA2 oblika.[12]

PLC aktivacija[уреди]

Alternativno, arahidonska kiselina može da bude odvojena od fosfolipida dejstvom fosfolipaze C (PLC), pri tome nastaje diacilglicerol (DAG), koga naknadno razlaže DAG lipaza do arahidonske kiseline.[11]

Među receptorima koji aktiviraju ovaj put su:

PLC isto tako može da bude aktiviran MAP kinazama. Aktivatori ovog puta su PDGF i FGF.[12]

Reference[уреди]

  1. „5,8,11,14-Eicosatetraenoic acid - Compound Summary”. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. „Dorland's Medical Dictionary - 'A'. Приступљено 12. 1. 2007. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Baynes, John W.; Marek H. Dominiczak (2005). Medical Biochemistry 2nd. Edition. Elsevier Mosby. стр. 555. ISBN 0-7234-3341-0. 
  7. MacDonald, ML; Rogers, QR; Morris, JG (1984). „Nutrition of the Domestic Cat, a Mammalian Carnivore”. Annual Review of Nutrition. 4: 521—62. doi:10.1146/annurev.nu.04.070184.002513. PMID 6380542. 
  8. Rivers, JP; Sinclair, AJ; Craqford, MA (1975). „Inability of the cat to desaturate essential fatty acids”. Nature. 258 (5531): 171—3. Bibcode:1975Natur.258..171R. doi:10.1038/258171a0. PMID 1186900. 
  9. „History of Martek”. 
  10. Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 108. ISBN 1-4160-2328-3. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 103. ISBN 1-4160-2328-3. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 104. ISBN 1-4160-2328-3. 

Literatura[уреди]

  • Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 104. ISBN 1-4160-2328-3. 
  • Walter F., PhD. Boron (2003). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approaoch. Elsevier/Saunders. стр. 103. ISBN 1-4160-2328-3. 
  • Baynes, John W.; Marek H. Dominiczak (2005). Medical Biochemistry 2nd. Edition. Elsevier Mosby. стр. 555. ISBN 0-7234-3341-0. 

Spoljašnje veze[уреди]