Vanćelijska tečnost — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. новембар 2016. у 06:08

Vanćelijska tečnost (eng. Extracelular fluid: ECF) – ili ekstracelularna tečnost i zapremina vanćelijske tečnosti – obično je termin koji označava sve telesne tečnosti izvan ćelija. Ostatak se zove intračelijska tečnost (ICF). ECF i ICF su dve glavne komponente telesnih tečnosti.^[1]^[1]^[2]^[3]^[4]

Kod nekih životinja, uključujući sisare, ECF se mogu podeliti u dva glavna potkompartmenta, intersticijska tečnost i krvna plazma, koje čine najmanje 97% sadržaja. Vanćelijska tečnost sadrži i transćelijsku tečnost, koja je zastupljena sa oko 2,5%. Ona takođe uključuje besćelijski dio limfe prema samoj logici definicije, iako se u rasprevama o ECF limfa obično tretira kao zanemarljiva ili implicitno je trpaju zajedno sa intersticijalnim tečnosti. Jedan od načina gledanja na ECF je da ima "dve komponente, plazmatsku i limfnu kao sistem za isporuku i intersticijsku tečnost za razmenu rastvora.^[5] Kod ljudi, normalna koncentracija glukoze u vanćelijskoj tečnosti je regulisana homeostazom i iznosi oko 5 mM, a pH je stabilno odrežen puferskim rastvorom na oko 7,4. Obim ECF je obično 15 L, od kojih je 12 L intersticijska tečnost, a 3 L je plazma. Intersticijska tečnost čini 16% telesne težine osobe, a krvna plazma 4%.

Funkcija

Vanćelijska tečnost, u kombinaciji sa intraćelijskom, pomaže u kontroli kretanja vode i elektrolita u celom telu. U cilju održavanja osmotske ravnoteže, vanćelijske pregrade u telu sisara moraju biti u stanju da izbace i upijaju vodu i iz okruženja. Za održavanje homeostaze, takođe se moraju razmenjivati anorganski joni ECF i vanjskog okruženja. Ova razmena ide preko specijaliziranih epitelnih ćelija i u procesu filtracije u bubrezima. Vanćelijska tečnost omogućava ravnotežu rastvora između spoljašnjosti i unutrašnjosti ćelije, ili može proizvesti gradijent (koji se obično koristi za pokretanje difuzije, osmoze, olakšane difuzije, aktivnog transporta, itd). Protok krvi dovodi kiseonik do arteriola, kapilara i venula i odnosi otpadne produkate metabolizma. Druga važna funkcija tečnosti u organima je filtracija plazme preko mikrocirkulacije u intersticijskim limfnim pregradama ECF. Ovaj tok regulišu višestruki mehanizmi i distribuiraju ECF između volumena plazme i intersticijskih limfnih delova.^[6]^[2]^[7]^[4]^[8]^[9]

Sastav

Glavni katjoni:
- Natrijum (Na⁺ = 136–145 mEq/L)
- Kalijum (K⁺ = 3,5–5,5 mEq/L)
- Kalcijum (Ca²⁺ = 2,2–2,6 mEq/L)
Glavi anjoni:
- Hlor (Cl⁻ = 99–109 mEq/L)
- Bikarbonat (HCO₃⁻ 22–26 mM)

U poređenju sa unutarćelijskom, vanćelijska tečnost je siromašna u proteinima.

Jonski sastav:
- Na⁺ 150 (mM)
- K⁺ 5 (mM)
- Cl⁻ 110 (mM)

Opis

Vanćelijske tečnosti su telesne tečnosti koja se ne nalazi u ćelijama. Često je luče ćelije radi održavanja konstantnog okruženja pri mobilnim opereracijama.

Rsprostranjenje

Ljudska vanćelijska tečnost se nalazi u krvi, limfi, telesnim šupljinama koje su obložene seroznim membranama, šupljinama i kanalima mozga i kičmene moždine, mišićima i drugim telesnim tkivima.

Sastavnice - supkompartmenti

Intersticijska tečnost – vanćelijska tečnosti oblaže većinu tkiva, isključujući tečnosti unutar limfnih i krvnih sudova.
Krvna plazma – žuta ili sivo-žuta, sadrži proteinsku tečnost i deo krvi u kojoj je obično suspenzija krvnih zrnaca i trombocita.

Vidi još

Reference

^ ^а ^б Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9.
^ ^а ^б Campbell N. A.; et al. (2008). Biology (8th изд.). San Francisco: Person International Edition. ISBN 978-0-321-53616-7.
^ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.
^ ^а ^б Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.
^ Canavan, A; Arant, BS Jr (2009), „Diagnosis and management of dehydration in children” (PDF), Am Fam Physician, 80 (7): 692—696, PMID 19817339.
^ Hadžiselimović R.; Maslić E. (1996). Biologija 1. Sarajevo: Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.
^ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.
^ Hadžiselimović R.; Maslić E. (1996). Biologija 1. Sarajevo: Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.
^ Bajrović K; Jevrić-Čaušević A.; Hadžiselimović R., ур. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.

Spoljašnje veze

[<"Alberts"-1] а ^б Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9.

[“Campbell“-2] а ^б Campbell N. A.; et al. (2008). Biology (8th изд.). San Francisco: Person International Edition. ISBN 978-0-321-53616-7.

[“Sofradzija“-3] Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.

[Međedović-4] а ^б Međedović S.; Maslić E.; Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-222-6.

[pmid_19817339-5] Canavan, A; Arant, BS Jr (2009), „Diagnosis and management of dehydration in children” (PDF), Am Fam Physician, 80 (7): 692—696, PMID 19817339.

[“Hadži-Masl“-6] Hadžiselimović R.; Maslić E. (1996). Biologija 1. Sarajevo: Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.

[“Sofradzija-7] Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 9958-10-686-8.

[“Hadži-Masl-8] Hadžiselimović R.; Maslić E. (1996). Biologija 1. Sarajevo: Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta.

[Bajrović-9] Bajrović K; Jevrić-Čaušević A.; Hadžiselimović R., ур. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 9958-9344-1-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Datoteka:Cellular Fluid Content.jpg|thumb|350px|Sastav vanćelijske tečnosti kod čoveka]]
+[[Датотека:Cellular Fluid Content.jpg|thumb|350px|Sastav vanćelijske tečnosti kod čoveka]]
-'''Vanćelijska tečnost''' ([[engleski jezik|eng.]] ''Extracelular fluid'': '''ECF''') – ili ''ekstracelularna tečnost'' i ''zapremina vanćelijske tečnosti'' – obično je termin koji označava sve [[telesna tečnost|telesne tečnosti]] izvan ćelija. Ostatak se zove [[intračelijska tečnost]] (ICF). ECF i ICF su dve glavne komponente telesnih tečnosti.<ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. | display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. | display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name = “Campbell“>{{cite book |author = Campbell  N. A. | display-authors=etal |year=2008 |title=Biology |edition = 8th |publisher=Person International Edition |location = San Francisco |isbn=978-0-321-53616-7 }}</ref><ref name=“Sofradzija“>{{cite book |author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref>
+'''Vanćelijska tečnost''' ([[engleski jezik|eng.]] ''Extracelular fluid'': '''ECF''') – ili ''ekstracelularna tečnost'' i ''zapremina vanćelijske tečnosti'' – obično je termin koji označava sve [[telesna tečnost|telesne tečnosti]] izvan ćelija. Ostatak se zove [[intračelijska tečnost]] (ICF). ECF i ICF su dve glavne komponente telesnih tečnosti.<ref name=<"Alberts">{{cite book|author=Alberts B. | display-authors=etal |year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=0-8153-4072-9}}</ref><ref name=<"Alberts" /><ref name = “Campbell“>{{cite book |author = Campbell  N. A. | display-authors=etal |year=2008 |title=Biology |edition = 8th |publisher=Person International Edition |location = San Francisco |isbn=978-0-321-53616-7 }}</ref><ref name=“Sofradzija“>{{cite book |author= Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref>
-Kod nekih životinja, uključujući [[sisar]]e, ECF se mogu podeliti u dva glavna potkompartmenta, [[intersticijska tečnost]] i [[krvna plazma]], koje čine najmanje 97% sadržaja. Vanćelijska tečnost sadrži i [[Transćelijska tečnost|transćelijsku tečnost]], koja je zastupljena sa oko 2,5%. Ona takođe uključuje besćelijski dio [[limfa|limfe]] prema samoj logici definicije, iako se u rasprevama o ECF limfa obično tretira kao zanemarljiva ili implicitno je trpaju zajedno sa intersticijalnim tečnosti. Jedan od načina gledanja na ECF je da ima "dve komponente, plazmatsku i limfnu kao sistem za isporuku i intersticijsku tečnost za razmenu rastvora''.<ref name="pmid_19817339">{{Citation |last=Canavan |first=A |last2=Arant |first2=BS Jr |year=2009 |title=Diagnosis and management of dehydration in children |journal=Am Fam Physician |volume=80 |issue=7 |pages=692–696 |pmid=19817339 |doi= |url=http://www.aafp.org/afp/2009/1001/p692.pdf |postscript=.}}</ref> Kod ljudi, normalna koncentracija  [[glukoza|glukoze]] u vanćelijskoj tečnosti je regulisana [[homeostaza|homeostazom]] i iznosi oko 5 [[molaritet |mM]], a [[pH]] je stabilno odrežen [[pufer|puferskim rastvorom]] na oko 7,4. Obim ECF je obično 15 &nbsp;L, od kojih je 12 &nbsp;L intersticijska tečnost, a 3 &nbsp;L je plazma. Intersticijska tečnost čini 16% telesne težine osobe, a krvna plazma 4%.
+Kod nekih životinja, uključujući [[sisar]]e, ECF se mogu podeliti u dva glavna potkompartmenta, [[intersticijska tečnost]] i [[krvna plazma]], koje čine najmanje 97% sadržaja. Vanćelijska tečnost sadrži i [[Transćelijska tečnost|transćelijsku tečnost]], koja je zastupljena sa oko 2,5%. Ona takođe uključuje besćelijski dio [[limfa|limfe]] prema samoj logici definicije, iako se u rasprevama o ECF limfa obično tretira kao zanemarljiva ili implicitno je trpaju zajedno sa intersticijalnim tečnosti. Jedan od načina gledanja na ECF je da ima "dve komponente, plazmatsku i limfnu kao sistem za isporuku i intersticijsku tečnost za razmenu rastvora''.<ref name="pmid_19817339">{{Citation |last=Canavan |first=A |last2=Arant |first2=BS Jr |year=2009 |title=Diagnosis and management of dehydration in children |journal=Am Fam Physician |volume=80 |issue=7 |pages=692–696 |pmid=19817339 |doi= |url=http://www.aafp.org/afp/2009/1001/p692.pdf |postscript=.}}</ref> Kod ljudi, normalna koncentracija [[glukoza|glukoze]] u vanćelijskoj tečnosti je regulisana [[homeostaza|homeostazom]] i iznosi oko 5 [[molaritet|mM]], a [[pH]] je stabilno odrežen [[pufer|puferskim rastvorom]] na oko 7,4. Obim ECF je obično 15 &nbsp;L, od kojih je 12 &nbsp;L intersticijska tečnost, a 3 &nbsp;L je plazma. Intersticijska tečnost čini 16% telesne težine osobe, a krvna plazma 4%.
-==Funkcija==
+== Funkcija ==
-Vanćelijska tečnost, u kombinaciji sa intraćelijskom, pomaže u kontroli kretanja vode i [[elektrolit]]a u celom telu. U cilju održavanja osmotske ravnoteže, vanćelijske pregrade u telu sisara moraju biti u stanju da izbace i upijaju vodu i iz okruženja. Za održavanje homeostaze, takođe se moraju razmenjivati anorganski joni ECF i vanjskog okruženja. Ova razmena ide preko specijaliziranih epitelnih ćelija i u procesu filtracije u [[bubrezi]]ma. Vanćelijska tečnost omogućava ravnotežu rastvora između spoljašnjosti i unutrašnjosti ćelije, ili može proizvesti gradijent (koji se obično koristi za pokretanje [[difuzija|difuzije]], [[osmoza|osmoze]], olakšane difuzije, [[aktivni transport|aktivnog transporta]], itd). Protok krvi dovodi kiseonik do arteriola, kapilara i venula i odnosi otpadne produkate metabolizma. Druga važna funkcija tečnosti u organima je filtracija plazme preko mikrocirkulacije u intersticijskim limfnim pregradama ECF. Ovaj tok regulišu višestruki mehanizmi i distribuiraju ECF između volumena plazme i intersticijskih limfnih delova.<ref name=“Hadži-Masl“>{{cite book |author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996 |title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name= “Campbell“ /><ref name=“Sofradzija 2“>{{cite book|author=Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S. |author2= Maslić E. |author3= Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-222-6}}</ref><ref name=“Hadži-Masl 2“>{{cite book|author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996|title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name="Bajrović">{{Cite book |editor = Bajrović K |editor2= Jevrić-Čaušević A. |editor3= Hadžiselimović R. |title=Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|publisher=Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo|year=2005|isbn= 9958-9344-1-8}}</ref>
+Vanćelijska tečnost, u kombinaciji sa intraćelijskom, pomaže u kontroli kretanja vode i [[elektrolit]]a u celom telu. U cilju održavanja osmotske ravnoteže, vanćelijske pregrade u telu sisara moraju biti u stanju da izbace i upijaju vodu i iz okruženja. Za održavanje homeostaze, takođe se moraju razmenjivati anorganski joni ECF i vanjskog okruženja. Ova razmena ide preko specijaliziranih epitelnih ćelija i u procesu filtracije u [[bubrezi]]ma. Vanćelijska tečnost omogućava ravnotežu rastvora između spoljašnjosti i unutrašnjosti ćelije, ili može proizvesti gradijent (koji se obično koristi za pokretanje [[difuzija|difuzije]], [[osmoza|osmoze]], olakšane difuzije, [[aktivni transport|aktivnog transporta]], itd). Protok krvi dovodi kiseonik do arteriola, kapilara i venula i odnosi otpadne produkate metabolizma. Druga važna funkcija tečnosti u organima je filtracija plazme preko mikrocirkulacije u intersticijskim limfnim pregradama ECF. Ovaj tok regulišu višestruki mehanizmi i distribuiraju ECF između volumena plazme i intersticijskih limfnih delova.<ref name=“Hadži-Masl“>{{cite book |author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996 |title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name= “Campbell“ /><ref name=“Sofradzija 2“>{{cite book|author=Sofradžija A. |author2= Šoljan D. |author3= Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=9958-10-686-8}}</ref><ref name="Međedović" /><ref name=“Hadži-Masl 2“>{{cite book|author=Hadžiselimović R. |author2= Maslić E. |year= 1996|title=Biologija 1|publisher=Federecija Bosne i Hercegovine – Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta|place= Sarajevo}}</ref><ref name="Bajrović">{{Cite book |editor = Bajrović K |editor2= Jevrić-Čaušević A. |editor3= Hadžiselimović R. |title=Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|publisher=Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo|year=2005|isbn= 9958-9344-1-8}}</ref>
-==Sastav==
+== Sastav ==
-*'''Glavni [[katjon]]i''':
+* '''Glavni [[katjon]]i''':
-**[[Natrijum]]  (Na<sup>+</sup> = 136–145 mEq/L)
+** [[Natrijum]] (Na<sup>+</sup> = 136–145 mEq/L)
-**[[Kalijum]] (K<sup>+</sup> = 3,5–5,5 mEq/L)
+** [[Kalijum]] (K<sup>+</sup> = 3,5–5,5 mEq/L)
-**[[Kalcijum]] (Ca<sup>2+</sup> = 2,2–2,6 mEq/L)
+** [[Kalcijum]] (Ca<sup>2+</sup> = 2,2–2,6 mEq/L)
-*'''Glavi  [[anjon]]i''':
+* '''Glavi [[anjon]]i''':
-**[[Hlor]] (Cl<sup>−</sup> = 99–109 mEq/L)
+** [[Hlor]] (Cl<sup>−</sup> = 99–109 mEq/L)
-**[[Bikarbonat]] (HCO<sub>3</sub><sup>−</sup> 22–26 mM)
+** [[Bikarbonat]] (HCO<sub>3</sub><sup>−</sup> 22–26 mM)
 U poređenju sa unutarćelijskom, vanćelijska tečnost je siromašna u [[protein]]ima.
-*'''Jonski sastav''':
+* '''Jonski sastav''':
 ** Na<sup>+</sup> 150 (mM)
 ** K<sup>+</sup> 5 (mM)
 ** Cl<sup>−</sup> 110 (mM)
-==Opis==
+== Opis ==
 Vanćelijske tečnosti su telesne tečnosti koja se ne nalazi u ćelijama. Često je luče ćelije radi održavanja konstantnog okruženja pri mobilnim opereracijama.
-==Rsprostranjenje==
+== Rsprostranjenje ==
 Ljudska vanćelijska tečnost se nalazi u [[krv]]i, [[limfa|limfi]], telesnim šupljinama koje su obložene seroznim membranama, šupljinama i kanalima [[mozak|mozga]] i [[kičmena moždina|kičmene moždine]], [[mišić]]ima i drugim telesnim [[tkivo|tkivima]].
-==Sastavnice - supkompartmenti==
+== Sastavnice - supkompartmenti ==
-* [[Intersticijska  tečnost]] – vanćelijska tečnosti oblaže većinu tkiva, isključujući tečnosti unutar limfnih i krvnih sudova.
+* [[Intersticijska tečnost]] – vanćelijska tečnosti oblaže većinu tkiva, isključujući tečnosti unutar limfnih i krvnih sudova.
 * [[Krvna plazma]] – žuta ili sivo-žuta, sadrži proteinsku tečnost i deo krvi u kojoj je obično suspenzija krvnih zrnaca i trombocita.
 == Vidi još ==
-*[[Limfa]]
+* [[Limfa]]
-*[[Perilimfa]]
+* [[Perilimfa]]
-*[[Endolimfa]]
+* [[Endolimfa]]
-*[[Limfa]]
+* [[Limfa]]
-*[[Unutarćelijska tečnost]]
+* [[Unutarćelijska tečnost]]
 == Reference ==
@@ Ред 45: / Ред 45: @@
 == Spoljašnje veze ==
 {{Commons|Extracelular fluid}}
-*[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/199041/extracellular-fluid Britannica.com]
+* [http://www.britannica.com/EBchecked/topic/199041/extracellular-fluid Britannica.com]
-*[http://www.biology-online.org/dictionary/Extracellular_fluid Biology-online.org]
+* [http://www.biology-online.org/dictionary/Extracellular_fluid Biology-online.org]
 [[Категорија:Цитологија]]