Калус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. јануар 2017. у 12:18

Калус је маса паренхимског ткива која се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје.

Калус може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од камбијума или фелогена. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове хипертрофије. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава хиперплазије. Најинтензивније се стварају калуси стабла и корена. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало вакуола и крупним једрима, а имају обично само примарне, нешто дебље зидове.

Стварање калуса води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом калемљења и доводи до срастања епибионта (калема) и хипобионта (подлоге). Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове.

Литература

Др. Момчило Којић, Ботаника, Научна књига, Београд, 1984.

Спољашње везе

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{АГРО2016}}
 [[Датотека:Kalus 001.jpg|мини|десно|Калус стабла]]
-'''Калус''' је маса [[Паренхимска ткива|паренхимског ткива]] које се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје.
+'''Калус''' је маса [[Паренхимска ткива|паренхимског ткива]] која се налази уз рану насталу при механичким повредама било ког дела биљке. Образована маса се може видети у виду жуте и беле боје.
-'''Калус''' може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од [[Камбијум|камбијума]] или [[Фелоген|фелогена]]. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове [[Хипертрофија|хипертрофије]]. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава [[Хиперплазија|хиперплазије]]. Најинтензивније се стварају калуси [[Стабло|стабла]] и [[Корен|корена]]. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало [[Вакуола|вакуола]] и [[Једро|крупним једрима]], а имају обично само примарне нешто дебље зидове.
+Калус може постати од било којих живих ћелија, а најбрже се формира од [[Камбијум|камбијума]] или [[Фелоген|фелогена]]. Ћелије око ране повећавају своје димензије, долази до њихове [[Хипертрофија|хипертрофије]]. Ове крупне ћелије почињу енергично да се деле, дајући масу неправилних недиференцираних ћелија – то је појава [[Хиперплазија|хиперплазије]]. Најинтензивније се стварају калуси [[Стабло|стабла]] и [[Корен|корена]]. Ћелије калуса су слабо диференциране, са мало [[вакуола]] и [[Једро|крупним једрима]], а имају обично само примарне, нешто дебље зидове.
-Стварање '''калуса''' води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом [[Калемљење воћака|калемљења]] и доводи до срастања [[епибионат|епибионта (калема)]] и [[хипобионт|хипобионта (подлоге)]]. Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове.
+Стварање калуса води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирању патогених организама. Он се формира и приликом [[Калемљење воћака|калемљења]] и доводи до срастања [[епибионат|епибионта]] (калема) и [[хипобионт|хипобионта]] (подлоге). Овај процес је под утицајем посебних хормона које могу стварати повређене ћелије и околне ћелије. Од калуса – диференцирањем ће се створити кожна, спроводна и друга ткива, иако њихов облик није исти као што је у нормалном случају. Под извесним условима трауматични меристеми могу давати апикалне меристеме, односно нове изданке и коренове.
 == Литература ==
 * Др. Момчило Којић, Ботаника, Научна књига, Београд, 1984.
 == Спољашње везе ==