Калемљење воћака

Из Википедије, слободне енциклопедије

Размножавање воћака – генеративним или вегетативним начином – није увек могуће да се задовоље практичне потребе. Због тога је пракса наметнула, а наука о воћарству усавршила поступак за производњу садница, којим се могу комбиновати не само мањи или већи делови једне врсте, већ исто тако и делови различитих врста воћака. Сем тога, подлога може бити произведена генеративно (из семена) или на један од вегетативних начина. Према томе, калемљење је само у ширем смислу вегетативно размножавање воћака. То је, пре свега поступак у производњи садног материјала воћака ради умножавања неке сорте одређених особина.

Калемљење је операција којом се подлога и племка воћке сједињују и на тај начин се ствара нова воћка, чији је доњи део (од места калемљења) подлога, а горњи део племка – племенита воћка, (сорта).

Калемљење је познато од давнина и има огроман значај за воћарство. Састоји се у сједињавању подлоге и питоме племке исте воћне врсте или две сличне воћне врсте.

Да би калемљење успело потребно је да између подлоге и племке постоји подударност (сродност или афинитет). Подударност је готово потпуна између великог броја дивљих и питомих јабука, крушака и других врста воћака. Међутим, подударност између различитих врста је непотпуна и ређа (на пример: између дуње и крушке, брескве и бадема, шљиве и кајсије). Постоје сорте које су с подлогом подударне и које су неподударне, о чему се води рачна приликом калемљења. За калемљење, калем-гранчице трeба да су нормално развијене, сазреле, односно здраве.

Доњи и вршни део гранчице, као и пупољке са тих делова, не треба употребљавати за калемљење. Такође за калемљење, по правилу, не узимати гранчице старије од једне године. Њихова дебљина је најчешће дебљина оловке. Бројни су чиниоци од којих зависи успех калемљења. Важнији су: време калемљења и техника извођења самог калемљења, квалитет калем-гранчице, погодност подлога за калемљење

Најважнији начини калемљења[уреди]

Калемљење воћака је међу најстаријим вештинама у воћарској пракси. Због тога је описано преко 200 начина калемљења. Но, и поред тако великог броја начина калемљења, само неколико њих има ширу примену у воћарској техници. Ево важнијих начина које приказујемо и цртежима.

Окулирање[уреди]

Се најчешће примењује, и то у производњи садница. То је најпогоднији начин калемљења воћака. По времену извођења окулирање може бити у мају и јуну, на терајући пупољак, и у августу и септембру, на спавајући пупољак.

Окуларни пупољак у мају-јуну по правилу се развија у младар, који до јесени сазри, док окуларни пупољак у августу-септембру креће у пролеће. Кад ће и којим редом поједине врсте воћака калемити окулирањем зависи од низа чинилаца, те се треба руководити искуством стеченим у дотичном крају, избегавајући свако шаблонизирање, одређивае редоследа времена за поједине врсте воћака. Раније треба окулирањти подлоге код којих раније престаје растење, затим старије, слабо бујне као и оне које се калеме у круни. Окулирање иде овим редом: прво воћке с коштичавим, а затим с јабучастим плодовима, шљива и кајсија на сејанце трешње; крушка на дуњу; јабука на младице и дивљачице јабуке; бресква на брескву; дуња на дуњу и шљива на џанарику. Окулирање ораха врши се најчешће крајем јула и почетком августа Окулирање се изводи по следећем поступку На припремљеној подлози изабере се место с глатком кором са северне или западне стране и на том месту направи попречни рез дужине 1 центиметар. Са средине реза направи се уздужни рез од 3 центиметара, тако да сада оба реза праве слово Т. Затим се на месту где се спајају и уздужни пресек, обичним калемарским ножем или делом на специјалном ножу, кора мало одвоји од дрвета, па се брзо постави пупољак сорте. После тога пупољак се веже рафијом и тиме је окулиранје обавлјено. Техника окулирња на терајући пупољак је иста као и на спавајући.

Просто спајање[уреди]

Овај начин калемљења се одликује тиме што је подлога са калем-гранчицом приближне дебљине. На подлози и калем-гранчици направи се кос пресек па се затим та два пресека споје, чврсто увежу рафијом и премажу калемарским воском. Ово калемљење се обавља у пролеће у фази кретања вегетације. Гранчице за ово калемљење треба оставити у јануару. Калемљење из руке или „собно“ калемљење обавља се у току зиме, а калемови се чувају до пролећа у одговарајућој просторији, у којој се образује калус и прими калем.

Калемљење „енглеским“ спајањем[уреди]

Овај начин калемљења се мање користи у производњи садница при калемљењу из руке, односно „зимском“ или „собном“ калемљењу.

Ово калемљење се разликује од калемљења простим спајањем по томе, сто се на горњој трецини пресека и подлоге и калем-гранчице направи нарез – „језичак“, по дубини паралелно са сржи (4-6 милиметара). Ова два зареза се увуку један у други и затим се евентуално веже и премаже калем-воском. Овим се калемљењем праве веће повреде. Практикује се за готово све врсте воћака. Овај начин калемљења је дао задовољавајуће резултате у производњи ораха. Овом калемљењу је најближе калемљење машином. Машине за калемљење воћака су све висе у примени. Ово калемљење се изводи у зимском периоду а замењује собно односно калемљење из руке. Подлога и калем-гранчица треба да су исте дебљине. По извршеном спајању није потребно везивање. Ипак се смањује проценат непримљених калемова, ако је обављено њихово везивање. Довољно је да се спојно место обавије лепљивом траком – изолирбандом. Калемови се пре него сто се засаде у поље одгаивања (растило), држе у стратифилани, ради калусирања при температури 25-30 °C, око две недеље и релативној влажности ваздуха 75-85%. Ако у то време не може да се обави садња калемова, они се чувају у влажном песку при ниској температури 3-4 °C. Кад настану повољни услови за сађење, они се износе из просторије и у растилу – пољу одгајивања саде.

Спајање са стране[уреди]

Спајање са стране примењује се, када је калем-гранчица тања од подлоге. Калем-гранчица се припреми на исти начин као и за калемљење простим спајањем. Подлога се скрати на потребну висину, пресек заглади воћарским ножем, а затим се на подлози направи пресек сличан пресеку код простог спајања. Потом се пресек калем-гранчице приљуби уз пресек подлоге, а чврсто увеже рафијом и добро премеже калем-воском.

Калемљење под кору[уреди]

Калемљење под кору је слично калемљењу са стране, само се на подлози не прави засек, већ се заклишена калем-гранчица завлачи под кору. После тога се веже рафијом и премаже калем-воском.

Наведени начини калемљења се примењује у производњи садница, а могу да се примене и при калемљењу старијих воћака, наравно уз претходну припрему.

Калемљење на исечак[уреди]

Калемљење на исечак представлј такав начин калемљења који се примењује довољно успешно на подлогама неједнаке дебљине, и да се изводи од завршетка вегетације до касно у пролеће на подлогама извађеним и на сталном месту.

Техника извођења калемљења на исечак заметнија је него многи други начини. Постоји и специјалан нож којим се оно изводи, али оно може да се обавља и обичним калемарским ножем. На подлози се изводи део у облику тростране призме. Према дебљини подлоге зависи и величина исечка. Обично је око 2,5-3,5 cm дугачак и 2-3 mm су му стране на делу пресека подлоге. На калем-гранчици пресек се правикао за просто спајање, па се положај гранчице окрене за 90°, при чему се окреће први пресек упоље. Према исечку на подлози прави се пресек калем-гранчице. Постави се калем-гранчица у исечак, водећи рачуна да се подударају слој камбијума, подлоге и калем-гранчице. Зати се обави везивање и премазивање калем-воском.

Клемљење на мост[уреди]

У воћарској пракси понекад се намеће потреба да се калемарском техником отклоно неко оштећење. Оштећена дебла – потпуно оштећена са свих страна, мразом глодарима, или механички, машинама и сл. – успешно се могу отклонити калемљењем „на мост“ . Техника овог калемљења није заметна. Калем-гранчица се са обе стране заклиси као за калемљење спајањем, а на подлози, испод и изнад оштећења направи се зарез коре у облику слова „Т“ за увлачење калем-гранчице. Број калем-гранчица је различит и зависи од дебљине оштећене воћке. Ово калемљење се изводи у фази почетка вегетације. У случају да је корен исувише ослабио због оштећења или неког другог разлога примењује се његово ојачавање. Засади се неколико сејаница око дебла и аблактирањем – калемљење приљубљивањем – ојача се корен и повећа бујност надземног дела.

Калемљење са стране[уреди]

Прикладним калемљењем се могу попунити оголеле гране у круни. У ову сврху се користи калемљење „на куле“, односно калемљење са стране, у пролеће када кора почне лако да се одваја.

На подесном месту скелетне гране направи се уздужан пресек коре, прав или мало кос, до самог дрвета, око 3 cm дужине. На горњем делу пресека одсече се делић коре да би се калем-гранчица увукла под кору. На калем-гранчици се направе два коса засека под углом од 60°. Шири, раван пресек належе на дрво, а мањи се поклопи одвојено језичком коре. Калем-гранчица се учврсти ексерићем и премаже калем-воском.

Окулирање на штит (двогубо калемљење)[уреди]

Двогубо калемљење се примењује код неподударни комбинација – најчешће код крушке. Најпре се у доњем делу испод коре подлоге, расечене у облику слова „Т“, стави мали штапић без пупољка, од посредника, затим преко њега пупољак жељене сорте, тако да доњим делом прикрива раније стављени штитић посредника. Калем се веже и премаже калемарским воском. Овај начин калемљења изводи се у јесен или у рано пролеће са кретањем вегетације.

Калемљење ораха[уреди]

Орах се може калемити на више начина: очењем, на прорез или закрпу, очењем на прстен, очењем у облику положеног слова „N“, калемљењем на зелено обичним спајањем , калемљењем на зрело енглеским спајањем и у процеп, калемљењем у просек врха подлоге (без прекраћивања), калемљењем у саксијама које се држе у топлим лејама или стакларима. Најбоље резултате даје калемљење „енглеским“ спајањем.

Често се примењује калемљење на зелено, обичним спајањем. Изводи се у мају, у време најинтезивнијег пораста ораха. Обавља се на исти начин као и зелено калемљење винове лозе. Калем-гранчице се скидају непосредно пред калемљење. Са њих се одсече лиска тако да остане лисна дршка дужине 2 cm. До уппотребе припремљена калем-гранчица држи се у влажној крпи или у полиестерској кеси.

Приликом припреме подлоге за калемљење треба оставити неодсечену лисну дршку, као и код калем-гранчице. Спојена места се чврсто привежу рафијом, ако се калемљење изврши правилно, успех у примању је најчешће потпун. У току вегетације подлогу треба редовно чистити од избојака.

Прибор и материјал ѕа калемљење[уреди]

За калемљење су потребни: воћарска тестерица, воћарске сецке, нож кресач и калемарски нож. Ова опрема мора бити увек оштара и чиста. Осим опреме потрбан је и следећи материјал за калемљење.

Материјал zа везивање[уреди]

(рафија, гумене траке, пластичне траке, фул, канап и сл.)

Калем восак[уреди]

Восак за калемљење саставља се на следећи начин: - 730 g калафонијума - 75 g пчелињег воска - 75 g лоја - 120 g шпиритуса Калафонијум, пчелињи восак и лој се заједно растопе у неком суду, а затим се посуда скине с ватре и уз стално мешање пажљиво додаје шпиритус. Ово је тзв. Хладан калемарски восак, јер се приликом употребе не загрева (пошто је мекане конзистенције). За премазивање пресека дебљих грана, успешно се користи и битумен, чисто, или уз додавање говеђег лоја. На 1 kg битумена додаје се 200 g лоја.

Калем-восак (састав и припрема) Хладни калем-восак. – У један суд ствити 750 g калафонијума и 75 g пчелињег воска или 75 g говеђег лоја, па на тихој ватри загревати и мешати док се не истопи. Кад се маса охлади, уз стално мешање додати 120 g шпиритуса, 15 g катрана, а затим сипати у кутије и чувати до употребе.

Катран се додаје да би одбио пчеле. Ако се дуже чува, очврсне, те га пре коришћења треба растопити уз додаваље мало уља и шпиритуса.

Топли калем-восак – Растопити 1 kg смоле од четинара, процедити је, а затим јој додати 100 g пчелињег воска и 400 g топљеног лоја. Све то растопити у једном суду и пре употребе масу загрејати.

Битуменски калем-восак – Кувати 1 kg битумена и 300 g говеђег лоја уз стално мешање, док се не добије житка маса. У ту масу сипати кашику машинског уља и добро измешати.

Тврдоћа се регулише додавањем мање или веће количине уља. Погодан је за прекалемљивање.

Референце[уреди]

[1][2]

  1. Др Спасоје Булатовић
  2. Др Евица Мартинић