Измет — разлика између измена
м Враћене измене 109.93.189.222 (разговор) на последњу измену корисника Srdjan m |
spajanje |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Hestemøj.jpg|мини|десно|200п|Коњски измет]] |
[[Датотека:Hestemøj.jpg|мини|десно|200п|Коњски измет]] |
||
'''Измет''' (фецес, говно, екскремент) је крајњи отпадни продукт варења [[животиње|животиња]] и [[човек|људи]]. Сем несварених остатака [[храна|хране]], често се у фецесу налази и додатни „отпад“ [[метаболизам|метаболизма]], попут неких органских киселина и токсичних материја, лекова или свеже крви, слузи, паразита и продуката распадања [[хемоглобин]]а у вишим партијама дигестивног тракта. У измету се могу наћи и прогутана страна тела, нпр. делови играчака код деце или пакетићи наркотика, златног накита и дијаманта код кријумчара. |
'''Измет''' (фецес, говно, екскремент, ''Фекалије'' - ({{јез-лат|faex}}, ''-{faecis}-'': талог, мутљаг, измет) је крајњи отпадни продукт [[Физиологија|физиолошких процеса]] варења [[животиње|животиња]] и [[човек|људи]]. Сем несварених остатака [[храна|хране]], често се у фецесу налази и додатни „отпад“ [[метаболизам|метаболизма]], попут неких органских киселина и токсичних материја, лекова или свеже крви, слузи, паразита и продуката распадања [[хемоглобин]]а у вишим партијама дигестивног тракта. У измету се могу наћи и прогутана страна тела, нпр. делови играчака код деце или пакетићи наркотика, златног накита и дијаманта код кријумчара. |
||
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се [[пражњење столице|дефекација]]. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца). |
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се [[пражњење столице|дефекација]]. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца). |
||
== Процеси избацивања из организма == |
|||
После уношења хране у организам и обављеног метаболизма у организму и његовим ћелијама, након одређеног времена, у процесу дефекације, несварене отпадне материје се излучују: |
|||
* из [[систем органа за варење|дигестивног тракта]] кроз [[анус]] као [[измет|фецес]], ([[измет]], говно, балега, кличко, брабоњак, дрек), |
|||
* из [[уринарни систем|уринарног тракта]], - [[бубрег]]а, [[крв]]љу допремљене отпадне материје метаболизма [[ћелија]], [[мокраћа|урином]] (мокраћа). |
|||
== Одлагање == |
|||
[[Отпадне материје]], фекалије, смејештају се и одлажу у за то примјерене просторе. |
|||
== Дијагностика == |
|||
Врло су значајне у медицини и ветеринарској медицини. Лабораторијским анализама урина и фецеса (познатог као столица), праћењем присутности одређених супстанци у завршним процесима метаболизма, се врло поуздано [[Индиција|индицирају]] или чак и [[дијагностика|дијагностификују]] обољења. Отуда су лабораторијске анализе урина и столице обавезан састав сваког лекарског прегледа. |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Група аутора, Популарни медицински лексикон, НИП , [[Загреб]], [[1955]]. |
|||
* Група аутора, Превентивна медицина, Просвета , [[Београд]], [[1952]]. |
|||
* Караџић Стефановић В. Рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972. |
|||
* Вујаклија М. Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954. |
|||
* {{Cite book |ref= harv|last= Laporte|first= Dominique G. |title=History of Shit (Documents Book) |publisher=The MIT Press |location=Cambridge, Mass |year=2002|id=ISBN 0-262-62160-6 |oclc= 42736232 49206444 53996841|doi= |accessdate=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last= Laporte|first= Dominique G. |title=History of Shit (Documents Book) |publisher=The MIT Press |location=Cambridge, Mass |year=2002|id=ISBN 0-262-62160-6 |oclc= 42736232 49206444 53996841|doi= |accessdate=}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Feces}} |
{{Commonscat|Feces}} |
||
* -{[http://www.medfriendly.com/feces.html MedFriendly's Article on Feces]}- |
|||
{{клица-биологија}} |
|||
{{Authority control}} |
|||
[[Категорија:Физиологија]] |
[[Категорија:Физиологија]] |
||
Верзија на датум 10. март 2017. у 22:24
Измет (фецес, говно, екскремент, Фекалије - (лат. faex, faecis: талог, мутљаг, измет) је крајњи отпадни продукт физиолошких процеса варења животиња и људи. Сем несварених остатака хране, често се у фецесу налази и додатни „отпад“ метаболизма, попут неких органских киселина и токсичних материја, лекова или свеже крви, слузи, паразита и продуката распадања хемоглобина у вишим партијама дигестивног тракта. У измету се могу наћи и прогутана страна тела, нпр. делови играчака код деце или пакетићи наркотика, златног накита и дијаманта код кријумчара.
Физиолошки процес избацивања/ослобађања измета из организма назива се дефекација. Према изгледу столица може бити чврста (формирана) или кашаста и течна (неформирана). Боја и мирис столице зависи од врсте исхране и пратећих поремећаја у дигестивном тракту. Тако је нпр. црна катранаста столица последица свежег крварење и дејства желудачне киселине на хемоглобин у горњим партијама дигестивног тракта (чир на желуцу или дванеастопалачном цреву, крварећи карцином, повреда желуца).
Процеси избацивања из организма
После уношења хране у организам и обављеног метаболизма у организму и његовим ћелијама, након одређеног времена, у процесу дефекације, несварене отпадне материје се излучују:
- из дигестивног тракта кроз анус као фецес, (измет, говно, балега, кличко, брабоњак, дрек),
- из уринарног тракта, - бубрега, крвљу допремљене отпадне материје метаболизма ћелија, урином (мокраћа).
Одлагање
Отпадне материје, фекалије, смејештају се и одлажу у за то примјерене просторе.
Дијагностика
Врло су значајне у медицини и ветеринарској медицини. Лабораторијским анализама урина и фецеса (познатог као столица), праћењем присутности одређених супстанци у завршним процесима метаболизма, се врло поуздано индицирају или чак и дијагностификују обољења. Отуда су лабораторијске анализе урина и столице обавезан састав сваког лекарског прегледа.
Литература
- Група аутора, Популарни медицински лексикон, НИП , Загреб, 1955.
- Група аутора, Превентивна медицина, Просвета , Београд, 1952.
- Караџић Стефановић В. Рјечник, НОЛИТ, Београд, 1972.
- Вујаклија М. Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.
- Laporte, Dominique G. (2002). History of Shit (Documents Book). Cambridge, Mass: The MIT Press. OCLC 42736232 49206444 53996841. ISBN 0-262-62160-6.
