Света мученица Људмила — разлика између измена
м BokicaK је преместио страницу Људмила од Бохемије на Људмила од Бохемије (умрла 921) |
м Разне исправке |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
'''Света мученица Људмила''' ({{јез-чеш|Svatá Ludmila}}; 860. — [[15. септембар]] [[921]]) је била српска принцеза<ref name=autogenerated1>Prolog o svaté Ludmile, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-2.html</ref>, кћерка кнеза [[Славибор]]а<ref>Fuit in provincia Boemorum, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-9.html</ref>, супруга кнеза [[Борживој I|Боривоја]] из династије [[Пшемисловићи|Пшемисловића]], првог хришћанског кнеза [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. У житију Св. Људмиле, овако се појашњава њено порекло: ''"Благословена Људмила била је из српске земље, кћерка српскога кнеза."'' ({{јез-чеш|"Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera."}}).<ref name=autogenerated1 /> |
'''Света мученица Људмила''' ({{јез-чеш|Svatá Ludmila}}; 860. — [[15. септембар]] [[921]]) је била српска принцеза<ref name=autogenerated1>Prolog o svaté Ludmile, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-2.html</ref>, кћерка кнеза [[Славибор]]а<ref>Fuit in provincia Boemorum, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-9.html</ref>, супруга кнеза [[Борживој I|Боривоја]] из династије [[Пшемисловићи|Пшемисловића]], првог хришћанског кнеза [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. У житију Св. Људмиле, овако се појашњава њено порекло: ''"Благословена Људмила била је из српске земље, кћерка српскога кнеза."'' ({{јез-чеш|"Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera."}}).<ref name=autogenerated1 /> |
||
Заједно са мужем је око [[871 |
Заједно са мужем је око [[871]]. примила је [[хришћанство]] од [[Методије Солунски|Светог Методија]], тада [[архиепископ]]а суседне [[Moravska|Моравије]]. Због тога су неко време били у прогонству. Након што су се вратили у Чешку родила је сина [[Збигњев I Пшемисл|Спитигнева]], који је владао после Боривојеве смрти. Боривој и Људмила су саградили многе цркве и прошили хришћанство у Чешкој која је у то време била још увека [[паганизам|паганска]]. |
||
Спитигнева је наследио његов брат [[Вратислав I Пшемисл|Вратислав]]. Када је 921. године Вратислав умро, Људмила је постала регент његовом сину [[Вацлав I|Вацлаву]]. Утицај Људмиле на Вацлава је изазвао љубомору његове мајке [[Драхомира|Драхомире]], која је организовала убиство Људмиле. Вјенцеслав је због тог злочина своју мајку прогнао. |
Спитигнева је наследио његов брат [[Вратислав I Пшемисл|Вратислав]]. Када је 921. године Вратислав умро, Људмила је постала регент његовом сину [[Вацлав I|Вацлаву]]. Утицај Људмиле на Вацлава је изазвао љубомору његове мајке [[Драхомира|Драхомире]], која је организовала убиство Људмиле. Вјенцеслав је због тог злочина своју мајку прогнао. |
||
Света Људмила је мученички пострадала [[917 |
Света Људмила је мученички пострадала [[917]]. године у граду [[Тетин (Бероун)|Течину]] у шездесет првој години живота. |
||
Њен унук кнез Вацлав пренео је њене [[мошти]] у Цркву Светог Георгија, у [[Праг]] где и сада почивају. |
Њен унук кнез Вацлав пренео је њене [[мошти]] у Цркву Светог Георгија, у [[Праг]] где и сада почивају. |
||
Верзија на датум 8. мај 2017. у 08:44
Света мученица Људмила | |
|---|---|
 Света мученица Људмила | |
| Датум рођења | 860. |
| Место рођења | Мелник |
| Датум смрти | 921. |
| Место смрти | Тетин |
Света мученица Људмила (чеш. Svatá Ludmila; 860. — 15. септембар 921) је била српска принцеза[1], кћерка кнеза Славибора[2], супруга кнеза Боривоја из династије Пшемисловића, првог хришћанског кнеза Чешке. У житију Св. Људмиле, овако се појашњава њено порекло: "Благословена Људмила била је из српске земље, кћерка српскога кнеза." (чеш. "Blahoslavená Ludmila byla ze země srbské, knížete srbského dcera.").[1]
Заједно са мужем је око 871. примила је хришћанство од Светог Методија, тада архиепископа суседне Моравије. Због тога су неко време били у прогонству. Након што су се вратили у Чешку родила је сина Спитигнева, који је владао после Боривојеве смрти. Боривој и Људмила су саградили многе цркве и прошили хришћанство у Чешкој која је у то време била још увека паганска.
Спитигнева је наследио његов брат Вратислав. Када је 921. године Вратислав умро, Људмила је постала регент његовом сину Вацлаву. Утицај Људмиле на Вацлава је изазвао љубомору његове мајке Драхомире, која је организовала убиство Људмиле. Вјенцеслав је због тог злочина своју мајку прогнао.
Света Људмила је мученички пострадала 917. године у граду Течину у шездесет првој години живота.
Њен унук кнез Вацлав пренео је њене мошти у Цркву Светог Георгија, у Праг где и сада почивају.
Православна црква прославља Свету Људмилу 16. септембра по јулијанском календару.
Референце
- ^ а б Prolog o svaté Ludmile, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-2.html
- ^ Fuit in provincia Boemorum, http://texty.citanka.cz/prlegendy/l1-9.html
Литература
- Pekar, J., Die Wenzels- und Ludmilla-Legenden und die Echtheit Christians (Prag, 1906).
- Christianus Monachus, "Vita et Passio sancti Venceslai et sanctae Ludmilae avae eius," in Magnae Moraviae Fontes Historici (Brno, 1967), 186-199.
- Ingham, N. W., "The Lost Church Slavonic Life of Saint Ludmila," in Studia Slavica Mediaevalia et Himanistica. Riccardo Piccio dicata. T. 1-2 (Roma, 1986), 349-360.
