Леополд Лојка — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
Лојка је пратио свог послодавца и надвојводу на њиховом путу у Сарајево 28. јуна 1914. где је служио као Фердинандов шофер. Убрзо након што су напустили војне бараке где је Фердинанд вршио смотру локалног царског гарнизона, припадник [[Млада Босна|Младе Босне]], [[Недељко Чабриновић]], је бацио бомбу на аутомобил. Међутим, бомба се одбила од ауто, експлодирала испод наредног аутомобила у колони и повредила неколико војника и окупљених грађана.
Лојка је пратио свог послодавца и надвојводу на њиховом путу у Сарајево 28. јуна 1914. где је служио као Фердинандов шофер. Убрзо након што су напустили војне бараке где је Фердинанд вршио смотру локалног царског гарнизона, припадник [[Млада Босна|Младе Босне]], [[Недељко Чабриновић]], је бацио бомбу на аутомобил. Међутим, бомба се одбила од ауто, експлодирала испод наредног аутомобила у колони и повредила неколико војника и окупљених грађана.


Упркос противљењу своје супруге, [[Софија Хотек|Софије]], Фердинанд је након пријема у његову част одлучио да посети рањене војнике у болници. Одлучено је да колона аутомобила до болнице иде измењеном трасом како би се избегао центар града. Међутим, Лојка ниј ебио обавештен о промени трасе, и погрешно је скренуо у једну уличицу. Када је увидео да је погрешио, кренуо је у рикверц. Ово се дешавало у близини уличне продавнице хране испред које се налазио још један атентатор Младе Босне, [[Гаврило Принцип]]. Када је уочио Фердинандов аутомобил, Принцип је потрчао ка њему држећи свој модел 1910 7,65 mm FN Браунинг. Када га је Лојка видео, покушао је да убрза возило, али је стопалом промашио папучицу гаса. Тада је Принцип упуцао надвојводу Франца Фердинанда у вратну вену и убио га. У стомак погодио и његову супругу, Софију, која је такође умрла. На суђењу је Принцип изјавио како му је била намера да убије Оскара Поћорека, а не њу.<ref>-{Dedijer p 346}-</ref>
Упркос противљењу своје супруге, [[Софија Хотек|Софије]], Фердинанд је након пријема у његову част одлучио да посети рањене војнике у болници. Одлучено је да колона аутомобила до болнице иде измењеном трасом како би се избегао центар града. Међутим, Лојка ниј ебио обавештен о промени трасе, и погрешно је скренуо у једну уличицу. Када је увидео да је погрешио, кренуо је у рикверц. Ово се дешавало у близини уличне продавнице хране испред које се налазио још један атентатор Младе Босне, [[Гаврило Принцип]]. Када је уочио Фердинандов аутомобил, Принцип је потрчао ка њему држећи свој [[Браунинг 1910|ФН Браунинг модел 1910]] калибра 7,65 mm . Када га је Лојка видео, покушао је да убрза возило, али је стопалом промашио папучицу гаса. Тада је Принцип упуцао надвојводу Франца Фердинанда у вратну вену и убио га. У стомак погодио и његову супругу, Софију, која је такође умрла. На суђењу је Принцип изјавио како му је била намера да убије Оскара Поћорека, а не њу.<ref>-{Dedijer p 346}-</ref>


Након атентата, Лојка је имао задатак да пошаље три телеграма: аустроугарском цару [[Франц Јозеф|Францу Јозефу]], немачком цару [[Вилхелм II Немачки|Вилхелму II]], и деци надвојводе Франца Фердинанда. Такође је био сведок на суђењу припадницима Младе Босне.
Након атентата, Лојка је имао задатак да пошаље три телеграма: аустроугарском цару [[Франц Јозеф|Францу Јозефу]], немачком цару [[Вилхелм II Немачки|Вилхелму II]], и деци надвојводе Франца Фердинанда. Такође је био сведок на суђењу припадницима Младе Босне.

Верзија на датум 26. септембар 2017. у 21:08

Леополд Лојка (чеш. Leopold Lojka; 18851926) је био возач кола у којима се налазио аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд у тренутку атентата на њега у Сарајеву 1914.[1]

Лојка је рођен 1885 у граду Знојмо у јужној Моравској у Аустроугарској монархији (данас део Чешке Републике). Постао је професионални возач у служби Франца, грофа Хараха, аустроугарског племића и блиског пријатеља наследника аустроугарског трона, надвојводе Франца Фердинанда.

Сарајевски атентат

1911 Gräf & Stift Double Phaeton у коме је Леополд Лојка возио надвојводу Франца Фердинанда у тренутку атентата.

Лојка је пратио свог послодавца и надвојводу на њиховом путу у Сарајево 28. јуна 1914. где је служио као Фердинандов шофер. Убрзо након што су напустили војне бараке где је Фердинанд вршио смотру локалног царског гарнизона, припадник Младе Босне, Недељко Чабриновић, је бацио бомбу на аутомобил. Међутим, бомба се одбила од ауто, експлодирала испод наредног аутомобила у колони и повредила неколико војника и окупљених грађана.

Упркос противљењу своје супруге, Софије, Фердинанд је након пријема у његову част одлучио да посети рањене војнике у болници. Одлучено је да колона аутомобила до болнице иде измењеном трасом како би се избегао центар града. Међутим, Лојка ниј ебио обавештен о промени трасе, и погрешно је скренуо у једну уличицу. Када је увидео да је погрешио, кренуо је у рикверц. Ово се дешавало у близини уличне продавнице хране испред које се налазио још један атентатор Младе Босне, Гаврило Принцип. Када је уочио Фердинандов аутомобил, Принцип је потрчао ка њему држећи свој ФН Браунинг модел 1910 калибра 7,65 mm . Када га је Лојка видео, покушао је да убрза возило, али је стопалом промашио папучицу гаса. Тада је Принцип упуцао надвојводу Франца Фердинанда у вратну вену и убио га. У стомак погодио и његову супругу, Софију, која је такође умрла. На суђењу је Принцип изјавио како му је била намера да убије Оскара Поћорека, а не њу.[2]

Након атентата, Лојка је имао задатак да пошаље три телеграма: аустроугарском цару Францу Јозефу, немачком цару Вилхелму II, и деци надвојводе Франца Фердинанда. Такође је био сведок на суђењу припадницима Младе Босне.

Каснији живот

Лојку је са 400.000 круна наградио аустроугарски цар Карл I, а он је тај новац користио да отвори крчму у Брну.

Умро је у Брну 1926. Од његове смрти, улога возача аутомобила Франца Фердинанда је често погрешно приписивана 'Францу Урбану'.

Литература

  • Dedijer, Vladimir. The Road to Sarajevo, Simon and Schuster. New York, 1966 OCLC 400010

Референце

  1. ^ [1] Time Magazine Milestones
  2. ^ Dedijer p 346