Идолопоклонство — разлика између измена
м Враћене измене 178.222.100.242 (разговор) на последњу измену корисника Happyhards |
У Јеванђељу од Луке Лк. 11:24-26 не пише то. Није добро цитирано. |
||
Ред 18: | Ред 18: | ||
Апостол Павле у својој [[Прва посланица Коринћанима|Првој посланици Коринћанима]] (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима. |
Апостол Павле у својој [[Прва посланица Коринћанима|Првој посланици Коринћанима]] (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима. |
||
У Јеванђељу по Луки, се слично говори о идолопоклонству: |
|||
{{Цитат|Идолски храмови и сами идоли били су омиљено обиталиште демона. Из њих они су давали гласове и пророштва на пропаст злосрећног човечанства. И сам човек, преставши да буде храмом Бога Живога, постао је храм и обиталиште сатане.(Лк. 11:24-26)}} |
|||
{{commonscat|Idolatry}} |
{{commonscat|Idolatry}} |
Верзија на датум 9. новембар 2017. у 10:36
Идолопоклонство или идолатрија представља обожавање идола, типично за политеистичке религије и верске покрете. Аврамске религије (јудаизам, хришћанство, ислам) сматрају слављење идола, као замена за обожавање истинитог Бога.
Јудаизам
У јудаизму идолопоклонством се сматра одбацивање вере у истинитог Бога, његова супституција нечим што је плод маште. За старозаветне Јевреје идолопоклоници су били сви који су одбацили веру у Бога Јахвеа, и почели да се клањају идолима, најчешће златном телету, које персонификује силе и богатство природе. За Јевреје идолопоклонство је било исто што и паганизам и отпадништво.
У Старом завету на више места патријарси и пророци позивају јеврејски народ да не замени истинога Бога "лажним боговима", односно, обоготворењем природних елемената и створења, да их не обожавају, и не чине од њих идоле, о чему говори и друга од Десет Божјих заповести:
Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.
На многим местима даље се говори о борби пророка са идолопоклонством које прожима готово читаву историју Израиља.
Хришћанство
По хришћанском тумачењу сви који имају ма ког другог или ма шта друго за божанство, осим истинитог Бога падају у идолопоклонство. И обожавање анђела је идолопоклонство, иако се они сматрају најсветијим после Бога, ипак ни у ком случају не могу заменити истинитог Бога. У идолопоклонство падају обично људи којима је њихов чулни разум, њихов „ум тела" путовођа у животу. Робови чулног разума гину и убијају себе својим сопственим обманама.
Идол је био симбол демона, потпуно туђег животу, потпуно мртвога за духовна осећања. Пред таквим идолима одигравале су се и друштвена и посебна, или домаћа поклоњења; пред идолима су се убијале и приносиле животињске жртве, али неретко и људске.
Апостол Павле у својој Првој посланици Коринћанима (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима.