Владимир Шукљевић — разлика између измена
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = Владимир Шукљевић |
| име = Владимир Шукљевић |
||
| боја = #B0C4DE |
| боја = #B0C4DE |
||
| слика = |
| слика = Vladimir Šukljević wiki photo.jpg |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = Владимир С. Шукљевић |
| пуно_име = Владимир С. Шукљевић |
Верзија на датум 12. децембар 2018. у 15:07
Владимир Шукљевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Владимир С. Шукљевић |
Датум рођења | 11. јул 1931. |
Место рођења | Битољ, Вардарска бановина, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 28. август 2017.86 год.) ( |
Место смрти | Пожаревац, Србија |
Награде | Октобарска награда |
Владимир Шукљевић (Битољ, 11. јул 1931 — Пожаревац, 28. август 2017) је био српски књижевник и професор.[1]
Биографија
Владимир Шукљевић рођен је 1931. године у Битољу. У току Другог светског рата породица му је протерана у Крушевац, а 1945. године су стигли у Пожаревац, где је Шукљевић (популарни Шуки) завршио Учитељску школу. Након завршеног Филозофског факултета, од 1962. године почиње да ради у Пожаревачкој гимназији као професор историје. У једном краћем периоду предавао је марксизам. У Гимназији је остао 34 године. Радио је и као учитељ у селу Забрега, затим као васпитач у КПД „Забела”.[2]
Био је одборник Скупштине општине Пожаревац у периоду од 1962. до 1966. године. Четири пута биран је за члана општинског комитета Савеза комуниста Југославије. Октобарску награду добио је 1970. године, Плакету за животно дело у просвети 1982. године а 1988. године Орден рада са златним венцем. Пензионисао се 1996. године.
Преминуо је 28. августа 2017. године у Пожаревцу. Сахрањен је 30. августа на пожаревачком Старом гробљу.
Породица
Професор Шукљевић је иза себе оставио супругу Живку, сина Душана и унуке. Шукљевић је остао без сина Стевана (1970–2015) који је такође био цењени члан локалне заједнице.[3]
Дела
- „Кафана”
- „Србија и камен”
- „Човек је поред нас, а ми га тражимо”
- „Свети Сава просветитељ српског народа”
- „Витези и виитешке игре кроз историју”