Вардарска бановина

Вардарска бановина
1929.—1941.
Положај Вардарске бановине
Главни град	Скопље
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Југославија
Становништво	1.574.243 (1931)
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
Бан
•	Живојин Лазић
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1941.
Претходник Следбеник Битољска област (Краљевина СХС) Скопска област (Краљевина СХС) Брегалничка област (Краљевина СХС) Врањска област (Краљевина СХС) Косовска област (Краљевина СХС) Нишка област (Краљевина СХС) НР Македонија (ДФ Југославија) ФД Србија (ДФ Југославија) Краљевина Бугарска Краљевина Албанија Моравска бановина (Србија)

Карта Вардарске бановине (1931)

Карта Вардарске бановине (1937)

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Северну Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

Године 1941, у Другом светском рату, силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)
вера	број верника	%
православна	1.046.039	66,45%
римокатоличка	18.474	1,17%
евангелистичка	430	0,02%
остале хришћанске	2.346	0,15%
исламска	499.362	31,72%
без конфесије	7.594	0,48%
УКУПНО	1.574.245	100%

Управна подручја

Вардарска бановина се састојала из 44 среза:

-

Шар-планина (Призрен), Гора (Драгаш), Подгора (Сува Река)​​, Неродимље (Урошевац), Доњи Полог (Тетово), Горњи Полог (Гостивар), Галич (Ростуша), Дебар, Струга, Грачаница (Приштина), Качаник,

Гњилане, Прешево, Преспа (Ресан), Охрид, Кичево, Крушево, Поречки (Јужни Брод), Прилеп, Битољ, Кавадар, Морихово,

Неготин на Вардару, Скопље, Куманово, Велес, Овче Поље (Свети Никола), Штип, Кочане, Радовиште, Струмица, Дојран (Валандово), Ђевђелија,

Крива Паланка, Кратово, Царево Село, Малеш (Берово), Босиљград, Власотинце, Јабланица, Лесковац, Масурица, Пољаница и Пчиња.

Банови

Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:

Портрет	Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата	Странка
	1.	Живојин Лазић (1876—1958)	9. октобар 1929	1932
	2.	Добрица Матковић (1887—1973)	1932	1933
		Алекса Станишић (1877—1934)	март 1934	26. август 1934
	3.	Драгослав Ђорђевић	1933	1935
	4.	Ранко Трифуновић (1878—1939)	1935	16. септембар 1936
	5.	Душан Филиповић (вд.)	16. септембар 1936	1936
	6.	Драган Пауновић	20. август 1936	1937
	7.	Марко Новаковић	28. јул 1937	1939
	8.	Владимир Хајдук-Вељковић (1892—1939)	25. фебруар 1939	6. септембар 1939
	9.	Александар Цветковић (вд.)	1939	1939
	10.	Александар Андрејевић (1877—?)	1939	1940
	11.	Живојин Рафајловић (1871—1953)	26. јун 1940	1941

Споменици културе

• 

  Спомен-костурница Зебрњак 1937 година

• 

  Српско војно гробље у Битољу.

• 

  Ристићева палата

• 

  Кајмакчалан

• 

  Историјске статуе пре 1941, на левој, Петар I Карађорђевић(натпис је: Краљ Петар I, Ослободилац).

• 

  Зграда вардарске бановине (данас Скупштина Републике Македоније)

Види још

• Вардарска Македонија
• Вардарска Србија
• Скопљанска епархија
• Охридско-битољска епархија
• Злетовско-струмичка епархија

Литература

• Владан Јовановић: Демографске одлике Вардарске бановине и проблем самоидентификације
• Владан Јовановић: Вардарска бановина — друштвено-политичка скица
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.