Вардарска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вардарска бановина
Locator map Vardar Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Вардарске бановине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Краљевина Југославија
Главни град Скопље
Становништво 1.574.243 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Живојин Лазић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Битољска област (Краљевина СХС) НР Македонија (ДФ Југославија) Flag of the Socialist Republic of Macedonia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Скопска област (Краљевина СХС) ФД Србија (ДФ Југославија) Flag of the Socialist Republic of Serbia.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Брегалничка област (Краљевина СХС) Краљевина Бугарска Flag of Bulgaria.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Врањска област (Краљевина СХС) Краљевина Албанија Flag of Albania (1939-1943).svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Косовска област (Краљевина СХС) Моравска бановина (Србија) Flag of Serbia, 1941-1944.svg
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Нишка област (Краљевина СХС)
Портал:Историја
Карта Вардарске бановине (1931).
Карта Вардарске бановине (1937).

Вардарска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године. Налазила се у јужном делу Краљевине и обухватала је целу данашњу Републику Македонију, јужне делове централне Србије и јужне делове Косова. Добила је име по реци Вардар и административно средиште бановине је било Скопље.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Вардарску бановину и подијелиле је између Бугарске, окупацијских зона нацистичке Немачке у Србији и окупацијских зона фашистичке Италије у Албанији. После завршетка Другог светског рата, највећи дио бановине је постао део Социјалистичке Републике Македоније, док је мањи северни део припао СР Србији. Обје републике су до 1991. године биле у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Демографија[уреди]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести)
вера број верника %
православна
1.046.039
66,45%
римокатоличка
18.474
1,17%
евангелистичке
430
0,02%
остале хришћанске
2.346
0,15%
исламска
499.362
31,72%
без конфесије
7.594
0,48%
УКУПНО
1.574.245
100%

Управна подручја[уреди]

Вардарска бановина се састојала из 44 среза:

-

Банови[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Банови Вардарске бановине у периоду 1929—1941. су били:[4]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Бан Живојин Лазић.jpg 1. Живојин Лазић
(1876—1958)
9. октобар
1929
1932
Dobrica-Matkovic.jpg 2. Добрица Матковић
(1887—1973)
1932 1933
Алекса Станишић.png Алекса Станишић
(1877—1934)
март
1934
26. август
1934
Бан Драгослав Ђорђевић.jpg 3. Драгослав Ђорђевић 1933 1935
Ranko Trifunovich.jpg 4. Ранко Трифуновић
(1878—1939)
1935 16. септембар
1936
5. Душан Филиповић (вд.) 16. септембар
1936
1936
6. Драган Пауновић 20. август
1936
1937
Марко Новаковић (бан).jpg 7. Марко Новаковић 28. јул
1937
1939
Владимир Хајдуквељковић.jpg 8. Владимир Хајдук-Вељковић
(1892—1939)
25. фебруар
1939
6. септембар
1939
9. Александар Цветковић (вд.) 1939 1939
Александар Андрејевић.jpg 10. Александар Андрејевић
(1877—?)
1939 1940
Zivoin Rafailovic.jpg 11. Живојин Рафајловић
(1871—1953)
26. јун
1940
1941

Споменици културе[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]