Ернст Димлер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata
Ред 21: Ред 21:
'''Ернст Лудвиг Димлер''' ({{јез-нем|Ernst Ludwig Dümmler}}; [[Берлин]], [[2. јануар]] [[1830]] — [[Берлин]], [[11. септембар]] [[1902]]) је био [[Немци|немачки]] [[историја|историчар]].
'''Ернст Лудвиг Димлер''' ({{јез-нем|Ernst Ludwig Dümmler}}; [[Берлин]], [[2. јануар]] [[1830]] — [[Берлин]], [[11. септембар]] [[1902]]) је био [[Немци|немачки]] [[историја|историчар]].


== Биографија ==
== Животопис ==
Студирао је историју на универзитетима у [[Бон]]у и [[Берлин]]у, под [[Јохан Лебел|Лебелом]], [[Леополд фон Ранке|Ранкеом]] и [[Вилхелм Ватенбах|Ватенбахом]]. 1852. промовисан је за доктора филозофије са расправом -{De [[Арнулф Карантанијски|Arnulfo]] Francorum rege}-. Хабилитовао се у [[Хале]]у 1855 са -{De Bohemiae conditione Carolis imperantibus}-. 1856 постао је ванредан, 1866 редован професор историје. 1888 изабран је за председника централне дирекције -{[[Monumenta Germaniae Historica]]}- у Берлину. Бавио се историјом Каролиншког доба.
Студирао је историју на универзитетима у [[Бон]]у и [[Берлин]]у, под [[Јохан Лебел|Лебелом]], [[Леополд фон Ранке|Ранкеом]] и [[Вилхелм Ватенбах|Ватенбахом]]. 1852. промовисан је за доктора филозофије са расправом -{De [[Арнулф Карантанијски|Arnulfo]] Francorum rege}-. Хабилитовао се у [[Хале]]у 1855 са -{De Bohemiae conditione Carolis imperantibus}-. 1856 постао је ванредан, 1866 редован професор историје. 1888 изабран је за председника централне дирекције -{[[Monumenta Germaniae Historica]]}- у Берлину. Бавио се историјом Каролиншког доба.



Верзија на датум 3. април 2019. у 15:12

Ернст Димлер
Ернст Димлер
Лични подаци
Пуно имеЕрнст Лудвиг Димлер
Датум рођења(1830-01-02)2. јануар 1830.
Место рођењаБерлин, Пруска
Датум смрти11. септембар 1902.(1902-09-11) (72 год.)
Место смртиБерлин, Немачко царство
ОбразовањеУниверзитет у Бону

Ернст Лудвиг Димлер (нем. Ernst Ludwig Dümmler; Берлин, 2. јануар 1830Берлин, 11. септембар 1902) је био немачки историчар.

Животопис

Студирао је историју на универзитетима у Бону и Берлину, под Лебелом, Ранкеом и Ватенбахом. 1852. промовисан је за доктора филозофије са расправом De Arnulfo Francorum rege. Хабилитовао се у Халеу 1855 са De Bohemiae conditione Carolis imperantibus. 1856 постао је ванредан, 1866 редован професор историје. 1888 изабран је за председника централне дирекције Monumenta Germaniae Historica у Берлину. Бавио се историјом Каролиншког доба.

Дела

Значајнија дела за јужнословенску историју:

  • Ueber die südöstlichen Marken des fränkischen Reiches unter den Karolingern 755 do 907 (1854).
  • Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien (Sitzungsberichte der phil.-hist. Classe der kais. Akademie der Wiss. in Wien, 20. Bd., Jahrg. 1856).
  • Geschichte des ostfränkischen Reiches, Berlin, 1862—1865 (1.—3. Bd., Jahrg. 1887—1888).

Литература