Мазурци — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 17: Ред 17:
== Језик ==
== Језик ==


Мазурци говоре [[мазурским језиком]] који припада [[Словенски језици|словенској групи]] [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]]. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат [[пољски језик|пољског језика]], док неки сматрају да је одвојен језик.<ref name=Wang>{{cite book|url=
Мазурци говоре [[мазурским језиком]] који припада [[Словенски језици|словенској групи]] [[Индоевропски језици|индоевропске породице језика]]. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат [[пољски језик|пољског језика]], док неки сматрају да је одвојен језик.<ref name=Wang>{{Cite book|url=
https://books.google.com/books?hl=de&id=Y0b6HKgl9ewC&dq=faces+of+clio&q=Germanization+Masuria#v=snippet&q=Germanization%20Masuria&f=false
https://books.google.com/books?hl=de&id=Y0b6HKgl9ewC&dq=faces+of+clio&q=Germanization+Masuria#v=snippet&q=Germanization%20Masuria&f=false
|title=The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography|first=Q. Edward|last=Wang|first2=Franz L.|last2=Fillafer |publisher=Berghahn Books |year=2007|id=|language=|accessdate=31. 1. 2012|pages=375}}</ref>
|title=The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography|first=Q. Edward|last=Wang|first2=Franz L.|last2=Fillafer |publisher=Berghahn Books |year=2007|id=|language=|accessdate=31. 1. 2012|pages=375}}</ref>
Ред 23: Ред 23:
== Религија ==
== Религија ==


Готово сви Мазурци су [[Протестантизам|протестанти]] [[Лутеранизам|лутерани]]. Они су 1525. године прешли са [[Католицизам|католицизма]] на протестантизам за време [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. [[Католицизам|Католички]] [[Вармјаци (племе)|Вармјаци]] и [[Мазовљани]] нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали [[Краљевство Пољска|Пољском краљевству]]. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали [[Католицизам|католици]].<ref>{{cite book|last1=Lerski|first1=Jerzy Jan|last2=Lerski|first2=George J.|last3=Lerski|first3=Halina T.|coauthors=Aleksander Gieysztor|title=Historical Dictionary of Poland, 966-1945|url=https://books.google.com/books?id=FPxhOu_n1VYC&pg=PA345|year=1996|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-26007-0|pages=345–346}}</ref>
Готово сви Мазурци су [[Протестантизам|протестанти]] [[Лутеранизам|лутерани]]. Они су 1525. године прешли са [[Католицизам|католицизма]] на протестантизам за време [[Протестантска реформација|протестантске реформације]]. [[Католицизам|Католички]] [[Вармјаци (племе)|Вармјаци]] и [[Мазовљани]] нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали [[Краљевство Пољска|Пољском краљевству]]. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали [[Католицизам|католици]].<ref>{{cite book|last=Lerski|first=Jerzy Jan|last2=Lerski|first2=George J.|last3=Lerski|first3=Halina T.|others=Aleksander Gieysztor|title=Historical Dictionary of Poland, 966-1945|url=https://books.google.com/books?id=FPxhOu_n1VYC&pg=PA345|year=1996|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-26007-0|pages=345-346}}</ref>


== Занимљивости ==
== Занимљивости ==
Ред 33: Ред 33:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|url=
https://books.google.com/books?hl=de&id=Y0b6HKgl9ewC&dq=faces+of+clio&q=Germanization+Masuria#v=snippet&q=Germanization%20Masuria&f=false
|title=The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography|first=Q. Edward|last=Wang|first2=Franz L.|last2=Fillafer |publisher=Berghahn Books |year=2007|id=|language=|accessdate=31. 1. 2012|pages=375}}
* {{Cite book|ref=harv|url=|title=Masuren - Ostpreussens vergessener Süden|first=Andreas|last=Kossert|publisher=Pantheon|year=2006|isbn=978-3-570-55006-9|language=German|pages=205}}
* {{Cite book|ref=harv|url=|title=Masuren - Ostpreussens vergessener Süden|first=Andreas|last=Kossert|publisher=Pantheon|year=2006|isbn=978-3-570-55006-9|language=German|pages=205}}



Верзија на датум 26. април 2019. у 04:38

Мазурци
Mazurÿ
Мазурац 1932. године
Укупна популација
5.000 - 15.000 (од тога 1376 је прогласило мазурску националност)
Региони са значајном популацијом
 Пољска
Језици
мазурски језик, пољски језик
Религија
Протестанти, углавном лутерани.
Сродне етничке групе
Западни Словени (Пољаци, Кашуби, Словинци)
Типична мазурска кућа

Мазурци (пољ. Mazurzy, нем. Masuren) су малобројан западнословенски народ сродан Пољацима, који претежно живи у Пољској, то јест у варминско-мазурском војводству. Они су потомци древног словенског племена Мазовљана. Има их укупно од 5.000 до 15.000, највише у Пољској, али има их и у Немачкој, Русији и другим државама. Од тога су око 1376 припадника званично прогласили своју мазурску националност. Протестантске су вероисповести, а говоре мазурским језиком, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.[1]

Језик

Мазурци говоре мазурским језиком који припада словенској групи индоевропске породице језика. Неки лингвисти сматрају да је мазурски језик посебан дијалекат пољског језика, док неки сматрају да је одвојен језик.[2]

Религија

Готово сви Мазурци су протестанти лутерани. Они су 1525. године прешли са католицизма на протестантизам за време протестантске реформације. Католички Вармјаци и Мазовљани нису били утичени због тога што су настањивали делове који су пре припадали Пољском краљевству. Али, за разлику од Мазураца, Вармјаци су остали католици.[3]

Занимљивости

По Мазурцима је добио и име чувени плес - мазурка.

Референце

  1. ^ Kossert, Andreas (2006). Masuren - Ostpreussens vergessener Süden (на језику: German). Pantheon. стр. 205. ISBN 978-3-570-55006-9. 
  2. ^ Wang, Q. Edward; Fillafer, Franz L. (2007). The many faces of Clio: cross-cultural approaches to historiography. Berghahn Books. стр. 375. Приступљено 31. 1. 2012. 
  3. ^ Lerski, Jerzy Jan; Lerski, George J.; Lerski, Halina T. (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945. Aleksander Gieysztor. Greenwood Publishing Group. стр. 345—346. ISBN 978-0-313-26007-0. 

Литература

Спољашње везе