Привремена влада (Русија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 18: Ред 18:
| Напомене =
| Напомене =
}}
}}
'''Привремена влада''' ({{Јез-рус|Временное правительство}}) била је највиши законодавни и извршни орган у [[Руска република|Русији]] између [[Фебруарска револуција|Фебруарске]] и [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].
'''Привремена влада''' ({{Јез-рус|Временное правительство России}}) била је највиши законодавни и извршни орган у [[Руска република|Русији]] између [[Фебруарска револуција|Фебруарске]] и [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]].


== Историјат сазива Владе ==
== Историјат сазива Владе ==

Верзија на датум 3. мај 2019. у 23:13

Привремена влада
Датум оснивања2. март 1917.
Претходне администрације
Расформирано25. октобар 1917.
Замењена са администрацијом
СедиштеЗимски дворац
Русија
Министар-председник Привремене владе

Привремена влада (рус. Временное правительство России) била је највиши законодавни и извршни орган у Русији између Фебруарске и Октобарске револуције.

Историјат сазива Владе

Први састав Привремене владе

Хронологија

Хронолошка шема главних догађаја Фебруарске Револуције изгледа овако: 1. Прва влада кнеза Љвова, од 2. марта до 2. маја; чисто грађанска са једним социјалистом (Керјенским), коалиција кадета и умеренијих елемената. II. Друга влада кнеза Љвова, или продужење Прве Владе, али без Гучкова (министар војни) и Миљукова (министар спољњих послова); у њу улазе два социјал-демократа, један народни социјалист и социјални револуционар Чернов (вођ странке и њен главни идеолог), т.зв. »сељачки министар«, који преузима министарство пољопривреде. Ова влада грађанско-социјалистичке коалиције траје од 2. маја до 2. јула, када избија прва акутна криза, услед проглашења аутономије Украјине од стране већине владе, те кабинет Љвова одступа. После угушења бољшевичке буне у Петрограду и дугих и мучних преговора образује се: III. Друга коалициона влада или прва влада Керенског, састављена у главном од кадета и социјалиста, која траје до 28. августа; онда у вези са покретом генерала Корњилова избија дуга криза, и након још дужих и тежих преговора и одуговлачења долази до IV. Треће коалиционе владе, или друге владе Керјенскога, која је трајала до 25. октобра када су је оборили бољшевици (»Октобарска Револуција«).

Извори

Литература