Пређи на садржај

Манастир Ходош — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име = Манастир Ходош
| слика = =Manastirea Bodrog, biserica Intrarea in Biserica a Maicii Domnului 2018.jpg
| опис слике =
| гширина = 46.1338
| гдужина = 21.1832
| држава = {{РУМ}}
| година оснивања = око [[1177]].
| ктитор = [[Јакшићи]]
| локација = [[Арад (округ)|Арад]], [[Поморишје]]
| јурисдикција = [[Румунска православна црква]]
}}
'''Манастир Ходош''' ({{јез-ро|Mănăstirea Hodoș-Bodrog}}) је [[манастир]] [[Румунска православна црква|Румунске православне цркве]] у [[Поморишје|Поморишју]], у [[Арад (округ)|округу Арадском]]. Некада је манастир био [[Српска православна црква|српски]], као задужбина племенитих [[Јакшићи|Јакшића]]. Манастир је посвећен [[Велика Госпојина|Великој Госпојини]] ([[богородица|Успењу Пресвете Богородице]]).
 
== Положај ==
Манастир Ходош се налази на 15 кмkm југозападно од [[Арад]]а, покрај места [[Фелнак]]. Манастир је близу реке [[Мориш (река)|Мориш]] (историјско [[Поморишје]]).
 
== Историјат ==
 
== Црква ==
Манастирски храм је посвећен празнику Ваведење Пресвете Богородице. Ктитор иконостаса је 1789. године била српска племкиња Марта от Текели, како пише на иконостасу (1905). На Богородичином трону је такође ктиторски запис из 1789. године, по којем је исти платио Дамаскин Поповић. Испод иконе храма, стоји натпис да је трон платио да се уради 21. новембра 1789. године Петар Арсић као "заветниј свој спомен манастиру Ходошу". Испод иконе Богородице у припрати, стоји ктиторски натпис, да је осликавање "образа" платио Петар Батањац, при игуману покојном Михаилу јеромонаху. За цркву се 1905. године каже да је "сазидана крстовидно са трулом без торња". Као звоник служила је тзв. Јакшићева кула, са уклесаним племићким грбом те породице.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
 
Петар Аврамовић Текели(ја), Србин официр, генерал у руској царској војсци оставио је 1812. године манастиру Ходошу 1000 рубаља прилога. То није било случајно, сетио се пред смрт завичаја, јер је био рођен 1720. године у Араду. Отац Ранко био је граничарски капетан, а деда Јован Текелија пуковник, био је комадант Потиско-поморишке границе 1699. године. Новац намењен манастиру је стизао у неколико рата.<ref>"Српски летопис", Будим 1833. године</ref> Текелије су одувек водиле бригу и жртвовале се за манастир Ходош. Поред свих прилога, манастир је од Саве Текелије и позајмице узимао. Када је 1841. године дуг са каматом достигао износ 5173 ф. 16 крајцара, Текелија је тај дуг "опростио" - тако даровао манастир. Прерачунавањем се узевши у обзир и дар руског генерала Петра, долази до још већег дара, од 5721 ф. 16 кр. Братство манастирско се захвалило јавно Текелијама.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1841. године</ref>
 
== Деоба са Румунима ==
Манастир Ходош је вековима био средиште српске културе и вере у [[Поморишје|Поморишју]]. Чак се претпоставља да су [[Епархија липовска|српске владике липовске]] током [[16. век|16.]]. и [[17. век]]а овде столовале уместо оближњег града [[Липова|Липове]]<ref>[http://banateka.blogspot.com/2010/12/pravoslavna-crkva-u-zrenjaninu-tokom.html Banateka : Pravoslavna crkva u Zrenjaninu tokom turske vladavine (1551-17161551—1716){{Ботовски наслов}}]</ref>. Митрополит липовски Данило помиње се 1563. године (по бедренику са записом) је вероватно обитавао у манастиру. Године 1651. митрополит Софроније, са сигурним седиштем у манастиру Ходошу, ишао је у Русију. Међутим, издвајањем [[Румуни|Румуна]] из [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] [[1864]]. манастир је припао њима. Ово је данас означено као велики немар тадашњих црквених кругова Карловачке патријаршије<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm |title=[svetosavlje&#93;{{Ботовски наслов}} |access-dateaccessdate=011. 022. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304124655/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC32.htm |archive-date=044. 033. 2016 |dead-url=yes |df= }}</ref>.
Још 1844. године Румуни (Власи) у својим новинама јавно истакли став, да епископске столице у Темишвару и Вршцу, (у Араду је готово!) као и управу манастира Ходоша, Бездина, Св. Ђурђа и Месића, као и протопрезвитерска места где има верника Влаха, треба они безпоговорно да преузму. Дописник новина из Лугоша је сугерисао румунских изасланицима на српском црквено-народном сабору, да то званично затраже, и да се тако: "Нека се пресече Србима надежда (нада) у Вршцу и Темишвару". Срби нису још имали став о томе, чинило им се да су "старе задужбине својих Праотаца" у њиховим рукама неприкосновене.<ref>"Сербске народне новине", Пешта 1844. године</ref>
 
== Културна хроника ==
Историчар Јанко Шафарик је користио за своје издање књиге "Законик цара Душана српског", најстарији ходошки (манастирски) српски рукопис, онај из 1390. године. Он се одавно налазио далеко од манастира, у Прашком музеју.<ref>Стојан Новаковић: "Законик Стефана Душана цара српскога, 1349. и 1354. године", Београд 1870. године</ref>
Манастирско братство на челу са архимандритима, често су били купци српских књига, часописа и календара. Купци једне српске књиге 1832. године били су из манастира браћа: намесник Арсилај Маринковић и Геврасиј Митровић јерођакон.<ref>Антоније Арновљев: "Виргинија или крваба жертва освобожденија", Пешта 1832. године</ref> И две године касније 1834. они купују Стаматовићеву књигу.<ref>Павел Стаматовић: Младиј Сербљин у всемирном царству", Пешта 1834. године</ref> Манастирска браћа купује 1834. године и књигу "Турци у Босни или смерт Милоша". На челу "општежитељног" манастира Ходоша био је 1822-1837. године архимандрит Мојсеј Манојловић који годинама редовно купује српске књиге и претплатник је "Српског летописа". он је 1814. године био игуман манастира, када је купио књигу "Прикљученија Телемака сина Улисова" од Стефана Живковића. А купци календара "Сербска пчела" за ту годину били су ходошки калуђери: игуман Симеон Поповић, намесник Јулијан Недељковић, те чланови братства Архисилај Маринковић јеромонах и Севастијан Табаковић јерођакон.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1837. године</ref> Из списка пренумераната једне српске књиге види се ко чини манастирско братство 1843: Лаврентије Гершић (из Футога родом) протосинђел и намесник (1843-18461843—1846), Јер. Николић јеромонах, Дамаскин Поповић јеромонах - купио две књиге за своје кћерке.<ref>"Златотворно село", по Чокеу, превод Димитрије Поповић, Сегедин 1843. године</ref> Калуђер Табаковић придворни иконом је набавио у Араду, књигу "Богомољка", од Аристида Николића, 1847. године. Свети Синод је 1853. године поставио архимандрита ходошког Емилијана Кенгелца за епископа вршачког. Архимандрит ходошки Антоније Нако премештен је 1857. године у манастир Месић, а на његово место је прешао ходошки протосинђел Корнелије Живковић. Архимандрит Живковић се иако Србин (родом из Даља), није таквим показао приликом једне расправе о црквеној равноправности Срба и Румуна. Заступао је другачији став, и критиковао адвоката Лончаревића, радећи у интересу румунске стране. Живковић је као архимандрит био учесник Сабора 1864. године у Карловцима, а остао је у Ходошу до 1887. године.
Књигу Вукову о српском народу, набавио је 1867. године јеромонах Самуило Брашованов из манастира Ходоша.<ref>Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа српскога", Беч 1867. године</ref>
 
{{reflist}}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
1.572.075

измена