Наивна уметност — разлика између измена
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
пребачено са наивног сликарства у Југославији |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{other uses|Наива (вишезначна одредница)}} |
{{other uses|Наива (вишезначна одредница)}} |
||
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|[[Анри Русо]]: ''Сан'']] |
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|лево|[[Анри Русо]]: ''Сан'']] |
||
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5" |
|||
| style="text-align:left;" | |
|||
|- |
|||
| style="text-align:left;" |<center>'''Начела наивне уметности'''</center> |
|||
|- |
|||
| style="text-align: left;" | |
|||
* То је делатност уметнички нешколованих |
|||
* Уметници су претежно из сеоских средина |
|||
* Карактеристичан је спонтани позив за уметничким радом, кроз који самоуки уметник своје основно занимање доживљава као личну инспирацију и поглед на свет, и начин на који саопштава свој доживљај живота, постојања и битисовања.<ref> Smiljković K. ''Naive art. The History of Serbian Culture.'' Middiesex: English Editionb, Porthill Publishers; 1995.</ref> |
|||
* Отсутност норми свих официјелних уметничких праваца |
|||
* Изолација сликара од уметничких тенденција времена |
|||
* Настојање да се што верније репродукује виђено |
|||
* Ограниченост уметника на себе самог |
|||
* Јак утицај фантастике, спајање иреалног са реалним |
|||
* Технички проблеми имају предност над естетским |
|||
* Занемаривање правила пропорције, односно боја... |
|||
* Животно дело наивних сликара не показује никакав развој, сем усавршавања технике и композиције.<ref name=autogenerated22>{{cite web|first=Slobodan|last=Stevanovski|title=Naivno slikarstvo Kovačice i Padine|url=http://www.biblioteka-kovacica.org.rs/wp-content/uploads/2015/10/Bibliografija-Slobodan-Stevanovski.pdf|publisher=Opštinska biblioteka Kovačica, Kovačica, 2004|accessdate=5. 10. 2016}}</ref><ref>Oto Bihalji-Merin ''Umetnost naivnih u Jugoslaviji''. - [Beograd] : Izdavački zavod "Jugoslavija", 1963. str. 7,8</ref><ref>''Enciklopedija naivne umetnosti sveta'' Oto Bihalji-Merin, Nebojša-Bato Tomašević. – Beograd : Jugoslovenska revija, [1984]. str. 19</ref> |
|||
|- |
|||
|} |
|||
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[20. век|-{XX}- века]]. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.<ref>[http://www.naiva.rs/ О наиви], ''-{naiva.rs}-''. Приступљено 3. јуна 2014.</ref> |
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[20. век|-{XX}- века]]. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.<ref>[http://www.naiva.rs/ О наиви], ''-{naiva.rs}-''. Приступљено 3. јуна 2014.</ref> |
||
Ред 11: | Ред 30: | ||
Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: [[Анри Русо]], [[Серафин Луј]], [[Андре Бошан]] и [[Фердинанд Шевал]] из Француске, [[Кандидо Лопез]] из Аргентине, [[Едвард Хикс]] и [[бака Мозес]] из САД, и [[Нико Пиросмани]] из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: [[Антонио Лигабуе]] из Италије, [[Ради Неделчев]] из Бугарске, [[Крсто Хегедушић]], [[Иван Генералић]] и [[Иван Рабузин]] из Хрватске, [[Јанко Брашић]] и [[Зузана Халупова]] из Србије. |
Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: [[Анри Русо]], [[Серафин Луј]], [[Андре Бошан]] и [[Фердинанд Шевал]] из Француске, [[Кандидо Лопез]] из Аргентине, [[Едвард Хикс]] и [[бака Мозес]] из САД, и [[Нико Пиросмани]] из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: [[Антонио Лигабуе]] из Италије, [[Ради Неделчев]] из Бугарске, [[Крсто Хегедушић]], [[Иван Генералић]] и [[Иван Рабузин]] из Хрватске, [[Јанко Брашић]] и [[Зузана Халупова]] из Србије. |
||
== Галерија |
== Галерија == |
||
<gallery> |
<gallery> |
||
Ред 19: | Ред 38: | ||
Слика:Naif00.jpg|Пејзаж из Пернамбука у Бразилу |
Слика:Naif00.jpg|Пејзаж из Пернамбука у Бразилу |
||
Слика:Папа Гуйе граффити Харьков.JPG|Харков: ''[[Папа Гуйе]]'' |
Слика:Папа Гуйе граффити Харьков.JPG|Харков: ''[[Папа Гуйе]]'' |
||
Brašić_Janko,_Kosovski_boj.jpg|Косовски бој, Јанко Брашић |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Ред 26: | Ред 46: | ||
* [[Хлебинска школа]] |
* [[Хлебинска школа]] |
||
* [[Народно стваралаштво]] |
* [[Народно стваралаштво]] |
||
* [[Савремено наивно сликарство у Југославији]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
Верзија на датум 28. мај 2019. у 19:46
|
Наивна уметност или наива је посебни сегмент уметности XX века. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.[5]
Наивна уметност је аутономна уметност која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.[6]
Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.
Термин наивна је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства Анрија Русоа (Цариника) и сликара са Хаитија.
Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и бака Мозес из САД, и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.
Галерија
-
Едвард Хикс: Нојева барка
-
Нико Пиросмани: Мајка и син
-
„Идеална палата“ поштара Шевала
-
Пејзаж из Пернамбука у Бразилу
-
Харков: Папа Гуйе
-
Косовски бој, Јанко Брашић
Види још
- Маргинална уметност
- Наивна уметност из Ковачице
- Хлебинска школа
- Народно стваралаштво
- Савремено наивно сликарство у Југославији
Референце
- ^ Smiljković K. Naive art. The History of Serbian Culture. Middiesex: English Editionb, Porthill Publishers; 1995.
- ^ Stevanovski, Slobodan. „Naivno slikarstvo Kovačice i Padine” (PDF). Opštinska biblioteka Kovačica, Kovačica, 2004. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Oto Bihalji-Merin Umetnost naivnih u Jugoslaviji. - [Beograd] : Izdavački zavod "Jugoslavija", 1963. str. 7,8
- ^ Enciklopedija naivne umetnosti sveta Oto Bihalji-Merin, Nebojša-Bato Tomašević. – Beograd : Jugoslovenska revija, [1984]. str. 19
- ^ О наиви, naiva.rs. Приступљено 3. јуна 2014.
- ^ Наивна уметност у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2014), САНУ, Нина Крстић. Приступљено 3. јуна 2014.
Спољашње везе
- Пројекат Растко - Наивна уметност
- Наивна уметност Војвођанских Словака (језик: словачки)(језик: енглески)
- Музеји наивне уметности у свету