Дизел-гориво — разлика између измена
м pravljenje sablona Cite book |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:Biodiesel.JPG|мини|десно|Биодизел-гориво у [[Ерленмајерове боце|Ерленмајеровом]] суду.]] |
[[Датотека:Biodiesel.JPG|мини|десно|Биодизел-гориво у [[Ерленмајерове боце|Ерленмајеровом]] суду.]] |
||
'''Дизел-гориво''' је један од главних продуката прераде [[нафта|сирове нафте]].<ref name="isbn0-8031-2096-6">{{Cite book | |
'''Дизел-гориво''' је један од главних продуката прераде [[нафта|сирове нафте]].<ref name="isbn0-8031-2096-6">{{Cite book |last1=Shah|first1=Rajesh J.|author2=Totten, George O. |last3=Westbrook|first3=Steven R.|title=Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing |edition= |language= |publisher=ASTM International |location=West Conshohocken, Penn |year=2003 |origyear= |quote= |isbn=978-0-8031-2096-9 |oclc= |doi= |url= |accessdate=|pages= }}</ref> Оно се дестилује између 170 и 360 °C, а служи за погон [[дизел-мотор]]а.<ref name="isbn1-58829-541-9">{{Cite book |last=Willey|first=Neil|title=Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology) |edition= |language= |publisher=Humana Press |location=Totowa, NJ |year=2007 |origyear= |quote= |isbn=978-1-58829-541-5 |oclc= |doi= |url= |accessdate=|pages= }}</ref> Постоје: врло лако дизел-гориво (за брзоходне машине и ниске температуре околине), лако дизел-гориво (за брзоходне машине кад температуре нису ниске), и средње и тешко дизел-гориво (за стабилне дизел-моторе и дизел-моторе на [[брод]]овима). |
||
Квалитет горива одређује [[цетански број]] (квалитет запаљења). Он не сме бити превелик јер узрокује непотпуно [[сагоревање]] и појаву дима у гасовима сагоревања. Његов минимум је између 25 и 45 у зависности од врсте дизел-горива. |
Квалитет горива одређује [[цетански број]] (квалитет запаљења). Он не сме бити превелик јер узрокује непотпуно [[сагоревање]] и појаву дима у гасовима сагоревања. Његов минимум је између 25 и 45 у зависности од врсте дизел-горива. |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book |ref= harv| |
* {{Cite book |ref= harv|last1=Shah|first1=Rajesh J.|author2=Totten, George O. |last3=Westbrook|first3=Steven R.|title=Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing |edition= |language= |publisher=ASTM International |location=West Conshohocken, Penn |year=2003 |origyear= }} |
||
* {{Cite book |ref= harv| |
* {{Cite book |ref= harv|last=Willey|first=Neil|title=Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology) |edition= |language= |publisher=Humana Press |location=Totowa, NJ |year=2007 |origyear= }} |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Wellington | first = B.F. | coauthors = Alan F. Asmus | title = Diesel Engines and Fuel Systems | publisher = Longman Australia |year=1995| location = |url=| doi = |isbn=978-0-582-90987-8|pages=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Wellington | first = B.F. | coauthors = Alan F. Asmus | title = Diesel Engines and Fuel Systems | publisher = Longman Australia |year=1995| location = |url=| doi = |isbn=978-0-582-90987-8|pages=}} |
||
Верзија на датум 14. јун 2019. у 22:02
Дизел-гориво је један од главних продуката прераде сирове нафте.[1] Оно се дестилује између 170 и 360 °C, а служи за погон дизел-мотора.[2] Постоје: врло лако дизел-гориво (за брзоходне машине и ниске температуре околине), лако дизел-гориво (за брзоходне машине кад температуре нису ниске), и средње и тешко дизел-гориво (за стабилне дизел-моторе и дизел-моторе на бродовима).
Квалитет горива одређује цетански број (квалитет запаљења). Он не сме бити превелик јер узрокује непотпуно сагоревање и појаву дима у гасовима сагоревања. Његов минимум је између 25 и 45 у зависности од врсте дизел-горива.
Калоријска вредност
Дизел-гориво у мотору[3] сагорева према формули[1][4]:
Тако на сваки килограм горива добијамо око 47 МЈ енергије, од кога се део у моторима на унутрашње сагоревање искористи за погон возила.
На атмосферском ваздуху, дизел гори уз везивање азота, којег у ваздуху и има највише:
Дизел-гориво има већу калоријску вредност од бензина, због чега је и искоришћење дизел-мотора боље (ту су и остали фактори, који чине искоришћење бољим). На другој страни, код сагоревања дизел-горива настаје више угљен-диоксида () а код непотпуног сагоревања (мањак кисеоника) настаје гар (C). У том смислу, дизел-гориво је штетније од бензина. У Јапану су аутомобили са дизел-моторима забрањени.
Извори
- ^ а б Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International. ISBN 978-0-8031-2096-9.
- ^ Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press. ISBN 978-1-58829-541-5.
- ^ Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. Непознати параметар
|coauthors=
игнорисан [|author=
се препоручује] (помоћ) - ^ „Introduction to Combustion, flame temperature, governing equations” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2009. г.
Литература
- Shah, Rajesh J.; Totten, George O.; Westbrook, Steven R. (2003). Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing. West Conshohocken, Penn: ASTM International.
- Willey, Neil (2007). Phytoremediation: Methods and Reviews (Methods in Biotechnology). Totowa, NJ: Humana Press.
- Wellington, B.F. (1995). Diesel Engines and Fuel Systems. Longman Australia. ISBN 978-0-582-90987-8. Непознати параметар
|coauthors=
игнорисан [|author=
се препоручује] (помоћ)