Кључ (Унско-сански кантон) — разлика између измена
м Враћене измене 209.93.143.141 (разговор) на последњу измену корисника 77.243.22.142 ознака: враћање |
м Исправљање координата |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
|поштански код = 79280 |
|поштански код = 79280 |
||
|позивни број = 037 |
|позивни број = 037 |
||
|гшир = 44. |
|гшир = 44.53398 |
||
|гдуж = 16. |
|гдуж = 16.77475 |
||
}} |
}} |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је [[1463]]. турска војска заробила последњег краља [[Историја Босне и Херцеговине|Босне]] [[Стефан Томашевић Котроманић|Стјепана Томашевића]].<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године</ref> Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти [[Марко Будисављевић]] је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж [[Пљешевица (Лика)|Пљешевице]]. Нарочито се истакао у рату између [[Надвојводство Аустрија|Аустрије]] и [[Османско царство|Турске]] [[1787.]], када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина ([[Томо Будисављевић|Томо]] и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. <ref>{{Cite book|last=Будисављевић |first= Александар |authorlink= |title=Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 159. |year=1890 |url= |publisher=|location= Нови Сад |id= }}</ref> Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон [[Приједор]]. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.<ref>{{Cite book|last= Plešnik|first= Marko|authorlink= |coauthors= |title= Bosnien-Herzegowina entdecken|year=2007|url=http://books.google.rs/books/about/Bosnien_Herzegowina.html?id=gVOp24OCmSQC&redir_esc=y|publisher= Trescher Verlag|location= |id=|pages= 182}}</ref> |
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је [[1463]]. турска војска заробила последњег краља [[Историја Босне и Херцеговине|Босне]] [[Стефан Томашевић Котроманић|Стјепана Томашевића]].<ref>"Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године</ref> Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти [[Марко Будисављевић]] је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж [[Пљешевица (Лика)|Пљешевице]]. Нарочито се истакао у рату између [[Надвојводство Аустрија|Аустрије]] и [[Османско царство|Турске]] [[1787.]], када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина ([[Томо Будисављевић|Томо]] и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. <ref>{{Cite book|last=Будисављевић |first= Александар |authorlink= |title=Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 159. |year=1890 |url= |publisher=|location= Нови Сад |id= }}</ref> Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон [[Приједор]]. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.<ref>{{Cite book|last= Plešnik|first= Marko|authorlink= |coauthors= |title= Bosnien-Herzegowina entdecken|year=2007|url=http://books.google.rs/books/about/Bosnien_Herzegowina.html?id=gVOp24OCmSQC&redir_esc=y|publisher= Trescher Verlag|location= |id=|pages= 182}}</ref> |
||
=== Други свјетски рат === |
=== Други свјетски рат === |
||
Град Кључ а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.<ref>Ђорђе Мачкић, свештеник Кључ, 20.8.1947. године.</ref> |
Град Кључ а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.<ref>Ђорђе Мачкић, свештеник Кључ, 20.8.1947. године.</ref> |
||
| Ред 30: | Ред 31: | ||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
[[Датотека:Church in Kljuc.jpg|мини|Православна црква у Кључу]] |
[[Датотека:Church in Kljuc.jpg|мини|Православна црква у Кључу]] |
||
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Кључ}} |
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Кључ}} |
||
Верзија на датум 19. јануар 2020. у 03:44
Кључ | |
|---|---|
 Панорама Кључа | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Кључ |
| Становништво | |
| — 2013.. |  5.409 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 32′ 02″ С; 16° 46′ 29″ И / 44.53398° С; 16.77475° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Кључ Кључ на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79280 |
| Позивни број | 037 |
| Веб-сајт | www |
Кључ је град и сједиште истоимене општине у северозападној Босни и Херцеговини. Налази се у долини реке Сане и припада Унско-санском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Кључу је пописано 5.409 лица.[1]
Историја
Тврђава Кључ („Кључ Босне“), по којој је град добио име, настала је у првој половини 14. века. Овде је 1463. турска војска заробила последњег краља Босне Стјепана Томашевића.[2] Тврђава је стално дограђивана, јер је имала велики војни значај. Крајишки надпоручник (оберлајтнант) у Личкој граничарској регименти Марко Будисављевић је са својом четом личких јунака прелазио границу ка турској територији која се протезала дуж Пљешевице. Нарочито се истакао у рату између Аустрије и Турске 1787., када је са 500 граничара, међу којима су била и његова два сина (Томо и Петар) и још девет Будисављевића, потукао турску војску код Кључа. [3] Након те битке додељена му је аустријска племићка титула фон Приједор. Овде је до 1838. био стациониран турски гарнизон који је штитио трговачке путеве у долини реке Сане.[4]
Други свјетски рат
Град Кључ а нарочито центар вароши где су биле српске куће и радње и скоро сва села кључке парохије укључивши и Копјеницу, спаљена су до темеља.[5]
У кључком срезу спаљен је Доњи Рибник и неколико кућа Ђукића из Горњег Рибника.[6]
Становништво
Национални састав становништва — град Кључ, попис 1991.
укупно: 7.869
- Срби — 4.107 (52,19%)
- Муслимани — 3.036 (38,58%)
- Југословени — 419 (5,32%)
- Хрвати — 181 (2,30%)
- остали, неоприједељени и непознато — 126 (1,60%)
Кључ је данас већином настањен Бошњацима.
Извори
- ^ Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
- ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 159. Нови Сад.
- ^ Plešnik, Marko (2007). Bosnien-Herzegowina entdecken. Trescher Verlag. стр. 182.
- ^ Ђорђе Мачкић, свештеник Кључ, 20.8.1947. године.
- ^ Владимир Д. Бањац, свештеник, Горњи Рибник 14.9.1947. год.
Литература
Спољашње везе
- Званична страница општине Кључ (језик: бошњачки) (језик: енглески)