Унско-сански кантон
Изглед
| Унско-сански кантон Unsko-sanski kanton | |
|---|---|
| Држава | |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Админ. центар | Бихаћ |
| Председник владе | Мустафа Ружнић |
| Површина | 4.125 km2 |
| Становништво | 2013.[1] |
| — број ст. | 273.261 |
| — густина ст. | 66,25 ст./km2 |
| Општине | Град Бихаћ, Град Босанска Крупа, Општина Босански Петровац, Општина Бужим, Град Цазин, Општина Кључ, Општина Сански Мост, Општина Велика Кладуша |
| Званични веб-сајт | |
Унско-сански кантон је кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине.
Географија
[уреди | уреди извор]
Унско-сански кантон се налази у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Укупна површина кантона је 4.841 km², што је 8,2% укупне површине БиХ. У кантону живи око 273.261 становника.[1] Сједиште кантона је град Бихаћ.
Становништво
[уреди | уреди извор]Већинско становништво су Бошњаци, а у кантону има и Срба, који чине већину у општини Босански Петровац.
| Састав становништва – Унско-сански кантон | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991. | ||||||
| Укупно | 273 261 (100,0%) | 330 479 (100,0%) | |||||
| Бошњаци | 246 012 (90,03%) | 241 511 (73,08%)1 | |||||
| Срби | 8 452 (3,093%) | 67 351 (20,38%) | |||||
| Босанци | 7 498 (2,744%) | – | |||||
| Хрвати | 5 073 (1,856%) | 8 766 (2,653%) | |||||
| Муслимани | 2 371 (0,868%) | – | |||||
| Неизјашњени | 1 847 (0,676%) | – | |||||
| Босанци и Херцеговци | 516 (0,189%) | – | |||||
| Роми | 439 (0,161%) | – | |||||
| Остали | 404 (0,148%) | 4 395 (1,330%) | |||||
| Непознато | 338 (0,124%) | – | |||||
| Албанци | 129 (0,047%) | – | |||||
| Југословени | 55 (0,020%) | 8 456 (2,559%) | |||||
| Словенци | 52 (0,019%) | – | |||||
| Православци | 37 (0,014%) | – | |||||
| Црногорци | 18 (0,007%) | – | |||||
| Македонци | 11 (0,004%) | – | |||||
| Турци | 7 (0,003%) | – | |||||
| Украјинци | 2 (0,001%) | – | |||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Popis stanovništva, domaćinstva i stanova u BiH, 2013.” (PDF). www.fzs.ba. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г.