Јосиф Стојановић — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
нема резимеа измене
м (.)
м
}}
 
'''Јосиф Стојановић''' (рођен око 1695.<ref>"Јавор", Нови Сад 1880.</ref>- умро 2. марта [[1775]]. године, Осијек) је био српски православни [[Костајничка епархија|епископ костајнички]] од [[1754]]. до [[1771]]. године, а потом и [[Епархија горњокарловачка|епископ горњокарловачки]] од [[1771]]. до [[1774]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=256}}
 
== Епископ костајнички ==
Јосиф Стојановић је био пострижник сремског [[Манастир Врдник|манастира Врдника]] и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Претходно је био пуних 10 година архиђакон у служби владике будимског Михаила Милошевића. Владика му је по својој смрти 1728. године оставио тестаментом сву имовину "као сину", али се овај није хтео прихватити. Митрополит Мојсије Петровић га потом са архимандритом Исаијом Антоновићем послао у Србију "да народ учи и утврђује га верности к ћесару". Нови митрополит Вићентије Јовановић га 1731. године поставља за свог викара у Гроцкој и Смедереву. Тих година Јосиф је у више поверљивих мисија походио српске крајеве у Србији и Банату. Доприносио је организовању нове "Илирске регименте" (састављене од православних Срба) која је имала да ратује под окриљем Аустрије. Задовољни митрополит Јовановић га због заслуга поставља за викара у Осијеку.
Јосиф Стојановић је био пострижник сремског [[Манастир Врдник|манастира Врдника]] и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Након смрти владике [[Арсеније Теофановић|Арсенија Теофановића]] (1753) изабран је за новог костајничког епископа, а хиротонисан је 20. јануара [[1754]]. године у Сремским Карловцима од стране митрополита [[Павле Ненадовић|Павла Ненадовића]]. У то време, [[Костајничка епархија]] је обухватала област [[Банија|Баније]] и подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је [[1769]]. године бити покренут поступак за његово разрешење од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је требало остварити путем њене поделе, тако да је [[Банија]] припадне [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачкој епархији]], док је подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]] требало припојити [[Пакрачка епархија|Пакрачкој епархији]]. Сва ова питања, решавана су између [[1769]]. и [[1771]]. године, а за то време владика Јосиф је на разне начине покушавао да се одржи на положају.{{sfn|Грбић|1891|p=188-192}}
 
Јосиф Стојановић је био пострижник сремског [[Манастир Врдник|манастира Врдника]] и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Након смрти владике [[Арсеније Теофановић|Арсенија Теофановића]] (1753) изабран је за новог костајничког епископа, а хиротонисан је 20. јануара [[1754]]. године у Сремским Карловцима од стране митрополита [[Павле Ненадовић|Павла Ненадовића]]. У то време, [[Костајничка епархија]] је обухватала област [[Банија|Баније]] и подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је [[1769]]. године бити покренут поступак за његово разрешење од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је требало остварити путем њене поделе, тако да је [[Банија]] припадне [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачкој епархији]], док је подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]] требало припојити [[Пакрачка епархија|Пакрачкој епархији]]. Сва ова питања, решавана су између [[1769]]. и [[1771]]. године, а за то време владика Јосиф је на разне начине покушавао да се одржи на положају.{{sfn|Грбић|1891|p=188-192}}
 
== Епископ горњокарловачки ==
Када је почетком [[1771]]. године у Плашком умро горњокарловачки епископ [[Данило Јакшић]], карловачки митрополит [[Јован Ђорђевић (митрополит)|Јован Ђорђевић]] (1769-1773) је упркос свим ранијим невољама одлучио да за новог горњокарловачког епископа постави управо Јосифа Стојановића. Ова одлука ускоро се показала као веома штетна пошто је довела до даљег продубљивања нередовних прилика. Због старости и све лошијег здравља, Јосиф Стојановић је углавном боравио у Костајници, иако је знао да његов опстанак на дужности није био добро примљен у епархији. За то време, у преосталом делу епархије завладале су веома несрећне прилике, тако да је 30. јуна [[1774]]. године владика Јосиф коначно одлучио да поднесе оставку.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1854.</ref> Након разрешења, повукао се у [[Осијек]], где је умро 2. марта [[1775]]. године.{{sfn|Грбић|1891|p=193-204}}
 
== Види још ==
27.345

измена

Мени за навигацију