Милан Радека

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Радека
Датум рођења 1897.
Место рођења Доњи Мекињар
 Аустроугарска
Датум смрти 1982.
Место смрти Карловац
 СФРЈ

Милан Радека (Мекињар, 1897Карловац, 1982) је био свештеник, вероучитељ и историчар.

Биографија[уреди]

Милан Радека је рођен 1897. године у Мекињару на Крбави у Лици. Већи део живота провео је у Карловцу у којем је као православни свештеник обављао и послове вероучитеља у тамошњој гимназији. После проглашења НДХ био је заточен у усташким затворима и логорима у Загребу, Копривници и Цапрагу, а затим и прогнан у Србију. У Београду је предавао у Другој женској гимназији и Учитељској школи. После ослобођења враћа се у Карловац где је до пензионисања био професор у Гимназији.

Изучавао је црквену, друштвено-политичку и културну историју Лике, Крбаве, Гацке, Капеле, Кордуна, Баније и других подручја Горњокарловачке епархије.

Прота професор Радека је је био и полиглота: говорио је три класична језика и неколико великих европских језика. Учествовао је у оснивању 1945. године и био први председник пододбора Српског културног друштва СКД „Просвјета“ у Карловцу. Умро је у Карловцу 1982. године од последица саобраћајне несреће.

Од 2008. године улица Нова 4. у Бусијама, приградском насељу Београда, носи име по Милану Радеки.[1]

Дела[уреди]

Извори[уреди]

  1. "Службени лист“ 02/2008

Спољашње везе[уреди]