Ебу Бекр — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 35: Ред 35:
[[File:Abubakr'sreign.png|thumb|Рашидунски калифат током владавине Ебу Бакра.]]
[[File:Abubakr'sreign.png|thumb|Рашидунски калифат током владавине Ебу Бакра.]]


Ебу Бакрово пуно име је било Abdullah ibn [[Uthman Abu Quhafa|Uthman]] ibn Amir ibn Amr ibn Ka'b ibn Sa'd ibn [[Banu Taym|Taym]] ibn Murrah ibn Ka'b ibn Lu'ayy Ghalib ibn Fihr.<ref>[[Ibn Sa'd#The Major Classes|Tabaqat ibn Sa'd]] 3/ 169</ref>
Ебу Бакрово пуно име је било Абдула ибн [[Uthman Abu Quhafa|Утман]] ибн Амир ибн Амр ибн Каб ибн Сад ибн [[Banu Taym|Тајм]] ибн Мурах ибн Каб ибн Луаји Галиб ибн Фихр.<ref>[[Ibn Sa'd#The Major Classes|Tabaqat ibn Sa'd]] 3/ 169</ref>


На [[Арапски језик|арапском]], име ''Abd Allah'' means "servant of [[Allah]]". One of his early titles, preceding his conversion to [[Islam]], was ''Ateeq'', meaning "saved one". Muhammad later restated this title when he said that Ебу Бакр is the "Ateeq".<ref>Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 60</ref> He was called ''Al-Siddiq'' (the truthful)<ref name="Campo"/> by Muhammad after he believed him in the event of [[Isra and Mi'raj]] when other people didn't, and [[Ali]] confirmed that title several times.<ref>Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 64, 65</ref> He was also reportedly referred to in the [[Quran]] as the "second of the two in the cave" in reference to the event of [[Hijra (Islam)|hijra]], where with Muhammad he hid in the cave in [[Jabal Thawr]] from the [[Mecca]]n party that was sent after them.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=focLrox-frUC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage|title=The New Encyclopedia of Islam|first=Cyril|last=Glassé|date=15 April 2003|publisher=Rowman Altamira|isbn=9780759101906|via=Google Books}}</ref>
На [[Арапски језик|арапском]] име -{''Abd Allah''}- значи „слуга [[Алах]]а”. Један од његових раних титула, пре преласка на [[ислам]], био је ''Атик'', што значи „спасен”. Мухамед је касније поновио овај наслов када је рекао да је Ебу Бакр „Атик”.<ref>Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 60</ref> Називао га је ''Ал-Сидик'' (истинити),<ref name="Campo"/> након што му је веровао у случају [[Isra and Mi'raj|Исра и Мирај]], када други људи нису, и [[Алија]] је ту титулу потврдио неколико пута.<ref>Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 64, 65</ref> У [[Куран]]у се такође наводи да је „други од њих двојице у пећини” у вези са догађајем [[Хиџра|хиџре]], где се са Мухамедом сакрио у пећини у [[Jabal Thawr|Џабал Тавру]] од [[Mecca|меканске]] потере која је послата за њима.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=focLrox-frUC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage|title=The New Encyclopedia of Islam|first=Cyril|last=Glassé|date=15 April 2003|publisher=Rowman Altamira|isbn=9780759101906|via=Google Books}}</ref>


== 573—610 ==
== 573—610 ==

Верзија на датум 26. јун 2020. у 16:09

Ебу Бекр
Ебу Бекр
Лични подаци
Датум рођења573.
Место рођењаМека, Арабија
Датум смрти23. август 634.
Место смртиМедина, Арабија
ГробПосланикова џамија, Медина, Саудијска Арабија
Породица
СупружникКутајла бинт Абд-ел-Уза (разведен), Ум Раман Зајнаб бинт Амир, Хабиба бинт Карија, Асма бинт Умајс
ПотомствоАиша, Абдулах ибн Аби Бакр, Abdu'l-Rahman ibn Abu Bakr, Muhammad Ibn Abî Bakr, Asmā' bint Abu Bakr, Umm Kulthum bint Abi Bakr
РодитељиУтман Абу Кухафа
Салма Ум-ул-Каир
први наследник Мухамеда на челу исламске државе
Период632–634. као први од праведних халиф
ПретходникМухамед
НаследникОмер

Ебу Бекр (Abū Bakr aṣ-Ṣiddīq ‘Abdallāh bin Abī Quḥāfah, арап. أبو بكر الصديق عبد الله بن أبي قحافة; око 573-23. август 634)[1] је био први халиф, Мухамедов таст и један од Мухамедових пратилаца.[2] Сунити га сматрају законитим халифом и првим од четири праведна халифа. Шиити верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога халифа. Његова ћерка Ајша се удала за Мухамеда.

Initially a rich and respected businessman, Ебу Бакр later became one of the first converts to Islam and extensively contributed his wealth in support of Muhammad's work. He was among Muhammad's closest companions,[3] accompanying him on his migration to Medina and being present at a number of his military conflicts, such as the battles of Badr and Uhud.

Following Muhammad's death in 632, Ебу Бакр succeeded in the leadership of the Muslim community as the first Rashidun Caliph.[4] During his reign, he overcame a number of uprisings, collectively known as the Ridda wars, as a result of which he was able to consolidate and expand the rule of the Muslim state over the entire Arabian peninsula. He also commanded the initial incursions into the neighbouring Sassanian and Byzantine empires, which in the years following his death, would eventually result in the Muslim conquests of Persia and the Levant. Ебу Бакр died of illness after a reign of 2 years, 2 months and 14 days.

Порекло и наслов

Види још: Породично стабло Ебу Бекра
Рашидунски калифат током владавине Ебу Бакра.

Ебу Бакрово пуно име је било Абдула ибн Утман ибн Амир ибн Амр ибн Каб ибн Сад ибн Тајм ибн Мурах ибн Каб ибн Луаји Галиб ибн Фихр.[5]

На арапском име Abd Allah значи „слуга Алаха”. Један од његових раних титула, пре преласка на ислам, био је Атик, што значи „спасен”. Мухамед је касније поновио овај наслов када је рекао да је Ебу Бакр „Атик”.[6] Називао га је Ал-Сидик (истинити),[2] након што му је веровао у случају Исра и Мирај, када други људи нису, и Алија је ту титулу потврдио неколико пута.[7] У Курану се такође наводи да је „други од њих двојице у пећини” у вези са догађајем хиџре, где се са Мухамедом сакрио у пећини у Џабал Тавру од меканске потере која је послата за њима.[8]

573—610

Рођен је у Меки у угледној породици Бану Таим из племена Курејш. Отац му је био Абдулах, надимка Ебу-Кухафе, а мајка Селма, кћи Ебу-Кухафиног амиџе. Рођен је 50 година и 6 месеци пре почетка рачунања времена по хиџри. Ебу-Бекр Ес-Сидик био је светле пути, висок и витка стаса, упалих очију и висока чела. Његов физички изглед одисао је пријатношћу и елеганцијом.

Још у времену џахилијета Ебу-Бекр се одликовао високим моралом. Био је пријатан саговорник и имао је благу нарав. Није пио алкохол и није живео бестидничким животом. Био је трагалац за знањем, па је тако стекао висок степен образовања. У своме народу био је познат као најбољи познавалац порекла и росослова Курејшија. А био је, такође, одличан познавалац историје и порекла и осталих Арапа. Звали су га за решавање захтева о крварини због убиства, а његова реч је била одлучујућа и коначна.

Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Трговао је ођећом и платном. Захваљујући својим врлинама, веома брзо је напредовао у своме послу. Стекао је два стада камила и оваца, што је према ондашњим мерилима било право богатство. Становао је у области у којој су становали богаташи и трговци, недалеко од места где је становао Мухамед ибн Абдула. Њих двојица врло брзо су се упознали због тога што су били приближно истих година, а и делили су мишљења о моралу, опхођењу и владању. Почели су се дружити и постали су најбољи пријатељи. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам.

610—632

Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. Алија ибн Абу Талиб је био први мушки преобрађеник, а Ебу Бекр први одрасли мушки преобраћеник или трећа особа, која је прихватила ислам.

Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра 624, битка код Ухуда 625. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести 632. Ебу Бекр је предводио молитву.

632—634

После Мухамедове смрти 8. јуна 632, Ебу Бекр је проглашен новим вођом тј. халифом. Оно што се десило на састанку на коме је проглашен за вођу је предмет спорова. То је извор прве шизме између сунита и шиита. Шиити верују да је Мухамед одредио Алију (Али ибн Аби Талиб).

632—633 Рида ратови

Невоље су започеле након доласка на власт Ебу Бекра. Јединство и стабилност нове државе су били озбиљно угрожени. Различита арапска племена у Хеџазу и Нејду су се побунила против халифа. Неки су само одбили да плаћају порез (зекат). Други су се вратили на стару религију и ислам прогласили идолопоклонством. Племена су тврдила да су се они поклонили Мухамеду и да са Мухамедовом смрћу престаје њихова приврженост.

Ебу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. Ебу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак Рида ратова (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал Халид ибн Ел Велид је победио ел Ханефија у бици код Акрабе.

Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против Византије и Сасанидског царства. Калид ибн Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији.

Поједине приче кажу да је Ебу Бекр био кључан за очување Курана у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем Омер ибн ел Катаб (каснији халиф Омер) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. Ебу Бекр је замолио Омера да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је Осман ибн Афан најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. Шиити одбијају идеју да је Ебу Бекр заслужан за очување Курана.

Смрт (634)

Ебу Бекр је умро 634. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате Омера ибн ел Катаба као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти Алији без икаквога саветовања. Ебу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. Ебу Бекр је покопан у џамији у Медини, где и данас лежи крај Мухамеда и Омера.

Референце

  1. ^ „Abu Bakr”. Encyclopedia of Islam (2nd изд.). „His father was Abu Quhafa ..., and he is therefore sometimes known as Ibn Abi Quhafa. ... The names ‘Abd Allah and ‘Atiq ('freed slave') are attributed to him as well as Abu Bakr, but the relation of these names to one another and their original significance is not clear. ... He was later known by sunni muslims as al-Siddiq, the truthful, the upright, or the one who counts true” 
  2. ^ а б Juan Eduardo Campo, Encyclopedia of Islam, Infobase Publishing, 2009
  3. ^ Saritoprak, Zeki. „Abu Bakr Al-Siddiq”. Oxford Bibliographies. Oxford University Press. Приступљено 12. 12. 2018. 
  4. ^ „Abu Bakr - Muslim caliph”. 
  5. ^ Tabaqat ibn Sa'd 3/ 169
  6. ^ Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 60
  7. ^ Abi Na'eem, "Ma'arifat al-sahaba", no. 64, 65
  8. ^ Glassé, Cyril (15. 4. 2003). The New Encyclopedia of Islam. Rowman Altamira. ISBN 9780759101906 — преко Google Books. 

Литература

Спољашње везе

Ебу Бекр на Викимедијиној остави.

Сунитски извори:

Немуслимански извори:

Некласификовани извори:

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ебу_Бекр&oldid=23216286”