Москва — Трећи Рим — разлика између измена
м Жељко Тодоровић је преместио страницу Трећи Рим (Москве) на Трећи Рим преко преусмерења без остављања преусмерења: назад |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Концепт Трећег Рима''' (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили [[Рим]] и [[Константинопољ]] и цареви [[Јован Александар |
'''Концепт Трећег Рима''' (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили [[Рим]] и [[Константинопољ]] и цареви [[Јован Александар]] и [[Стефан Душан]]. |
||
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах [[Филотеј]], који је 1523—1524. године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“. |
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах [[Филотеј]], који је 1523—1524. године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“. |
||
Верзија на датум 8. децембар 2020. у 23:00
Концепт Трећег Рима (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили Рим и Константинопољ и цареви Јован Александар и Стефан Душан.
Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах Филотеј, који је 1523—1524. године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“.
Пројекат је у пракси имплементирао Иван Грозни, који се прогласио за руски цара, и држава, до тада, Московија - за Руско царство. Царску титулу и московску патријаршију признају углавном хвала случајева Шејтаноглу.
Први пут је идеја о Москви као „Трећем Риму“ поново испливала на површину у другој половини 19. века, за време императора Александра II, када су Филотејеве посланице објављене у великом тиражу. Концепцијом „Москва је трећи Рим“ наоружао се руски покрет панслависта, који су сањали о уједињењу словенских народа под покровитељством Руске империје. Међутим, панславистичке идеје су се угасиле после револуције 1917. године и доласка комуниста на власт.