Гилберт Њутон Луис — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 26: Ред 26:
Године 1908, објавио је први рад из серије о [[теорија релативности|релативности]], где је извео везу између [[маса|масе]] и [[енергија|енергије]] друкчије од [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]]. Такође је увео термодинамички концепт [[фугасност]]и у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," ''J. Am. Chem. Soc.'' '''30''', 668-683 (1908).
Године 1908, објавио је први рад из серије о [[теорија релативности|релативности]], где је извео везу између [[маса|масе]] и [[енергија|енергије]] друкчије од [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]]. Такође је увео термодинамички концепт [[фугасност]]и у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," ''J. Am. Chem. Soc.'' '''30''', 668-683 (1908).


Године 1916, формулисао је идеју да [[ковалентна веза|ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је [[Ирвинг Лангмјур]] што је инспирисало [[Лајнус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].
Године 1916, формулисао је идеју да [[ковалентна веза|ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је [[Ирвинг Лангмјур]] што је инспирисало [[Лајнус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].<ref>{{cite web |title=Gilbert Newton Lewis |url=https://chemistry.berkeley.edu/news/gilbert-newton-lewis |website=College of Chemistry |access-date=24. 1. 2021}}{{en}}</ref>


Године 1919, испитивањем [[магнетизам|магнетних]] особина раствора [[кисеоник]]а у [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
Године 1919, испитивањем [[магнетизам|магнетних]] особина раствора [[кисеоник]]а у [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.

Верзија на датум 24. јануар 2021. у 15:59

Гилберт Њутон Луис
Гилберт Њутон Луис
Датум рођења(1875-10-23)23. октобар 1875.
Место рођењаВејмут, САД
Датум смрти23. март 1946.(1946-03-23) (70 год.)
Место смртиБеркли, САД

Гилберт Њутон Луис (енгл. Gilbert Newton Lewis; Вејмут, 23. октобар 1875 — Беркли, 23. март 1946) је био амерички физикохемичар.[1][2]

Школовање

Студије хемије је започео на Универзитету Небраска, а на Харварду је дипломирао 1896. и докторирао 1899.

Научни рад

Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, Вилхелма Освалда у Лајпцигу и Валтера Нернста у Гетингену.

Године 1908, објавио је први рад из серије о релативности, где је извео везу између масе и енергије друкчије од Ајнштајна. Такође је увео термодинамички концепт фугасности у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," J. Am. Chem. Soc. 30, 668-683 (1908).

Године 1916, формулисао је идеју да ковалентну везу образују заједнички електронски парови. Његове идеје о хемијској вези проширио је Ирвинг Лангмјур што је инспирисало Полинга да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо Луисовим структурама и модел кубичног атома.[3]

Године 1919, испитивањем магнетних особина раствора кисеоника у течном азоту, нашао је да долази до образовања молекула O4 што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.

Године 1923, формулисао је електронску теорију кисело-базних реакција што данас знамо као Луисову теорију: Луисова база је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.

Из радова Виларда Гибса, било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања равнотеже одређене слободном енергијом реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. објављивањем тих резултата са Рандалом Луис је хемијску термодинамику увео као модерну научну дисциплину.

Године 1926, смислио је термин „фотон" за најмању јединицу енергије зрачења.

Луис је први направио деутеријум оксид (тешку воду) 1933. године.[4]

Литература

Гилберт Њутон Луис на Викимедијиној остави.
  • Coffey, Patrick (2008). Cathedrals of Science: The Personalities and Rivalries That Made Modern Chemistry. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532134-0. 

Референце

  1. ^ „Gilbert N. Lewis American chemist”. Britannica. Приступљено 24. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Gilbert Newton Lewis”. Science History Institute. Приступљено 24. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Gilbert Newton Lewis”. College of Chemistry. Приступљено 24. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Gilbert N. Lewis”. Atomic Heritage Foundation. Приступљено 24. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гилберт_Њутон_Луис&oldid=23566649”