Синегдоха — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Синегдоха''' ({{Јез-стгрч|συνεκδοχή|synekdochē|истовремено разумевање}})<ref>from the verb ἐκδέχομαι "to take or receive from another" (simplex [[wiktionary:δέχομαι|δέχομαι]] "to receive"). "συνεκ-δοχή, ἡ, '''A.''' ''understanding one thing with another'': hence in Rhet., ''synecdoche'', an indirect mode of expression, ''when the whole is put for a part[[Institutio Oratoria|Quint.Inst.]] 8.6.19, [[Aristides Quintilianus|Aristid.Quint.]] 2.9, [[Pseudo-Plutarch|Ps.-Plu.Vit.Hom.]] 22.''" Henry George Liddell. Robert Scott. ''[[A Greek-English Lexicon]]''. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, Clarendon Press, 1940.</ref> је „стилска фигура која настаје замењивањем једне речи другом речју по некој међусобној логичкој вези, по сталном зависном односу који постоји између предмета, појава и појмова које те речи обележавају.”<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/sinegdoha/|title=Sinegdoha – Opšte obrazovanje|language=en-US|access-date=2021-04-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.sas.upenn.edu/~haroldfs/dravling/synec.html|title=Oxford English Dictionary: synecdoche|year=1998|via=[[University of Pennsylvania]]}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ic9GefOCyFcC&pg=PA173|title=The Figure on Film|last=Clifton|first=N. R.|publisher=University of Delaware Press|year=1983|isbn=978-0-87413-189-5|pages=173–|access-date=19 May 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://myweb.stedwards.edu/georgek/poetics/synecdoche.html|title=Synecdoche|last=Klawitter|first=George|website=[[St. Edward's University]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20081013014114/http://myweb.stedwards.edu/georgek/poetics/synecdoche.html|archive-date=13 October 2008}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/Synecdoche|title=Synecdoche|website=[[Merriam-Webster]]|access-date=2 January 2019}}</ref> |
'''Синегдоха''' ({{Јез-стгрч|συνεκδοχή|synekdochē|истовремено разумевање}})<ref>from the verb ἐκδέχομαι "to take or receive from another" (simplex [[wiktionary:δέχομαι|δέχομαι]] "to receive"). "συνεκ-δοχή, ἡ, '''A.''' ''understanding one thing with another'': hence in Rhet., ''synecdoche'', an indirect mode of expression, ''when the whole is put for a part[[Institutio Oratoria|Quint.Inst.]] 8.6.19, [[Aristides Quintilianus|Aristid.Quint.]] 2.9, [[Pseudo-Plutarch|Ps.-Plu.Vit.Hom.]] 22.''" Henry George Liddell. Robert Scott. ''[[A Greek-English Lexicon]]''. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, Clarendon Press, 1940.</ref> је „стилска фигура која настаје замењивањем једне речи другом речју по некој међусобној логичкој вези, по сталном зависном односу који постоји између предмета, појава и појмова које те речи обележавају.”<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/knjizevnost/stilske-figure/sinegdoha/|title=Sinegdoha – Opšte obrazovanje|language=en-US|access-date=2021-04-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.sas.upenn.edu/~haroldfs/dravling/synec.html|title=Oxford English Dictionary: synecdoche|year=1998|via=[[University of Pennsylvania]]}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Ic9GefOCyFcC&pg=PA173|title=The Figure on Film|last=Clifton|first=N. R.|publisher=University of Delaware Press|year=1983|isbn=978-0-87413-189-5|pages=173–|access-date=19 May 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://myweb.stedwards.edu/georgek/poetics/synecdoche.html|title=Synecdoche|last=Klawitter|first=George|website=[[St. Edward's University]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20081013014114/http://myweb.stedwards.edu/georgek/poetics/synecdoche.html|archive-date=13 October 2008}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/Synecdoche|title=Synecdoche|website=[[Merriam-Webster]]|access-date=2 January 2019}}</ref> |
||
Синегдоха „представља једну врсту [[Метонимија|метонимије]], с тим што је синегдоха фигура деоног односа, тј. њоме се [[Totum pro parte|нека целина исказује делом те целине]], а део целине се исказује целином. Синегдохом се реч која казује целину замењује речју која казује део, или се реч која казује множину замењује речју која казује једнину, или се уместо речи која казује врсту или род употребљава реч која казује јединку. Или обрнуто.”<ref name=":0" /> Примере у српскоме језику можемо наћи када кажемо „чизмаши” (мислимо на „војнике”), „кров над главом” ( |
Синегдоха „представља једну врсту [[Метонимија|метонимије]], с тим што је синегдоха фигура деоног односа, тј. њоме се [[Totum pro parte|нека целина исказује делом те целине]], а део целине се исказује целином. Синегдохом се реч која казује целину замењује речју која казује део, или се реч која казује множину замењује речју која казује једнину, или се уместо речи која казује врсту или род употребљава реч која казује јединку. Или обрнуто.”<ref name=":0" /> Примере у српскоме језику можемо наћи када кажемо „чизмаши” (мислимо на „војнике”), „кров над главом” (за „кућу”)<ref name=":0" />, „глава” (за „човека”)<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/4327566/sumiranje-utisaka.html|title=Сумирање утисака|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-04-15}}</ref> — ово је када неки ''део'' нечега користимо за ''целину''. С друге стране када '''целину''' нечега користимо за '''део''' примери су: „Америка” (мислимо на „Сједињене Америчке Државе”),<ref>{{Cite web|url=http://literarydevices.net/synecdoche/|title=Synecdoche Examples from Everyday Life|date=2013-08-22|website=Literary Devices|access-date=2 January 2019}}</ref> „Њујорк је победио” (мислимо на „Њујорк јенкисе”) итд. |
||
Коришћење назива објеката како би означили људе и организацију унутар објекта је метонимија, а понекад може бити и синегдоха. Када кажемо „Двадесетдевети новембар” или за означавање полиције — то је синегдоха јер Полицијска управа за Град Београд (чије је средиште у улици која се некада звала „29. новембар”) је само један део целокупног [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|министарства унутрашњих послова]]. Слично томе, када кажемо имена главног града, а мислимо на целу државу — и то је синегдоха. Пример: „Београд је заузео оштар став.” Београд означава целу државу [[Србија|Србију]]. |
Коришћење назива објеката како би означили људе и организацију унутар објекта је метонимија, а понекад може бити и синегдоха. Када кажемо „Двадесетдевети новембар” или за означавање полиције — то је синегдоха јер Полицијска управа за Град Београд (чије је средиште у улици која се некада звала „29. новембар”) је само један део целокупног [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|министарства унутрашњих послова]]. Слично томе, када кажемо имена главног града, а мислимо на целу државу — и то је синегдоха. Пример: „Београд је заузео оштар став.” Београд означава целу државу [[Србија|Србију]]. |
||
Синегдоха се може употребљавати и у националноме дискурсу када одрећени народ или етницитет не жели да назове неки политички појам правим именом јер сматрају да је то увреда националних интереса. Тако [[Грци]] [[Северна Македонија|Северну Македонију]] уопште не зову тако јер по њима [[Македонија (Грчка)|Македонија]] је само Грчка. Они за означавање Северне Македоније користе синегдоху и зову је по главном граду — „[[Скопље]]”(за означавање целе Северне Македоније, они користе само део). Слично је и у Србији у којој се синегдоха „Приштина” употребаљва да означи привремене инсистуције у самопроглашеној |
Синегдоха се може употребљавати и у националноме дискурсу када одрећени народ или етницитет не жели да назове неки политички појам правим именом јер сматрају да је то увреда националних интереса. Тако [[Грци]] [[Северна Македонија|Северну Македонију]] уопште не зову тако јер по њима [[Македонија (Грчка)|Македонија]] је само Грчка. Они за означавање Северне Македоније користе синегдоху и зову је по главном граду — „[[Скопље]]” (за означавање целе Северне Македоније, они користе само део). Слично је и у Србији у којој се синегдоха „Приштина” употребаљва да означи привремене инсистуције у самопроглашеној Републици Косово. |
||
== Особине == |
== Особине == |
||
| Ред 16: | Ред 16: | ||
[[Категорија:Реторика]] |
[[Категорија:Реторика]] |
||
[[Категорија:Стилске фигуре]] |
[[Категорија:Стилске фигуре]] |
||
<references /> |
|||
== Спољашње везе == |
|||
* [https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/4327566/.html „Сумирање утисака” (''Српски на српском'', 13. април 2021)] |
|||
Верзија на датум 15. април 2021. у 21:08
Синегдоха (стгрч. συνεκδοχή)[1] је „стилска фигура која настаје замењивањем једне речи другом речју по некој међусобној логичкој вези, по сталном зависном односу који постоји између предмета, појава и појмова које те речи обележавају.”[2][3][4][5][6]
Синегдоха „представља једну врсту метонимије, с тим што је синегдоха фигура деоног односа, тј. њоме се нека целина исказује делом те целине, а део целине се исказује целином. Синегдохом се реч која казује целину замењује речју која казује део, или се реч која казује множину замењује речју која казује једнину, или се уместо речи која казује врсту или род употребљава реч која казује јединку. Или обрнуто.”[2] Примере у српскоме језику можемо наћи када кажемо „чизмаши” (мислимо на „војнике”), „кров над главом” (за „кућу”)[2], „глава” (за „човека”)[7] — ово је када неки део нечега користимо за целину. С друге стране када целину нечега користимо за део примери су: „Америка” (мислимо на „Сједињене Америчке Државе”),[8] „Њујорк је победио” (мислимо на „Њујорк јенкисе”) итд.
Коришћење назива објеката како би означили људе и организацију унутар објекта је метонимија, а понекад може бити и синегдоха. Када кажемо „Двадесетдевети новембар” или за означавање полиције — то је синегдоха јер Полицијска управа за Град Београд (чије је средиште у улици која се некада звала „29. новембар”) је само један део целокупног министарства унутрашњих послова. Слично томе, када кажемо имена главног града, а мислимо на целу државу — и то је синегдоха. Пример: „Београд је заузео оштар став.” Београд означава целу државу Србију.
Синегдоха се може употребљавати и у националноме дискурсу када одрећени народ или етницитет не жели да назове неки политички појам правим именом јер сматрају да је то увреда националних интереса. Тако Грци Северну Македонију уопште не зову тако јер по њима Македонија је само Грчка. Они за означавање Северне Македоније користе синегдоху и зову је по главном граду — „Скопље” (за означавање целе Северне Македоније, они користе само део). Слично је и у Србији у којој се синегдоха „Приштина” употребаљва да означи привремене инсистуције у самопроглашеној Републици Косово.
Особине
Синегдоха (а тиме и метонимија) разликује се од метафоре,[9] иако су је у прошлости неки сматрали подврстом метафоре,[10] намеравајући метафору као врсту концептуалне супституције (Квинтилијан).
„Метонимија, попут метафоре, означава употребу речи у пренесеном значењу. Међутим, док се код метафоре значење једне речи преноси на другу по неким сличностима, код метонимије се значење преноси према одређеним стварним односима. Тако се уместо једне речи која означава један одређени појам употребљава друга реч, односно други појам, који је у некој стварној вези са првим појмом.”[10]
Извори
- ^ from the verb ἐκδέχομαι "to take or receive from another" (simplex δέχομαι "to receive"). "συνεκ-δοχή, ἡ, A. understanding one thing with another: hence in Rhet., synecdoche, an indirect mode of expression, when the whole is put for a partQuint.Inst. 8.6.19, Aristid.Quint. 2.9, Ps.-Plu.Vit.Hom. 22." Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, Clarendon Press, 1940.
- ^ а б в „Sinegdoha – Opšte obrazovanje” (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-15.
- ^ „Oxford English Dictionary: synecdoche”. 1998 — преко University of Pennsylvania.
- ^ Clifton, N. R. (1983). The Figure on Film. University of Delaware Press. стр. 173—. ISBN 978-0-87413-189-5. Приступљено 19. 5. 2013.
- ^ Klawitter, George. „Synecdoche”. St. Edward's University. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г.
- ^ „Synecdoche”. Merriam-Webster. Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Сумирање утисака”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-15.
- ^ „Synecdoche Examples from Everyday Life”. Literary Devices. 2013-08-22. Приступљено 2. 1. 2019.
- ^ Figurative Language- language using figures of speech, University of West Georgia
- ^ а б Stanković, Srbijanka (2019-06-21). „Metafora, metonimija i sinegdoha – preneseno značenje reči”. Zrno znanja (на језику: српски). Приступљено 2021-04-15.