Успење Пресвете Богородице (фреска) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Uspenje_presvete_Bogorodice_-_Sopocani.jpg|десно|thumb|250п|Успење Пресвете Богородице]] |
[[Датотека:Uspenje_presvete_Bogorodice_-_Sopocani.jpg|десно|thumb|250п|Успење Пресвете Богородице]] |
||
'''Успење Пресвете Богородице''' је највећа и најпознатија [[Фреска|фреска]] манастира [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]. Осликали су је између [[1272]]. и [[1276]]. године византијски мајстори из [[Истанбул|Истанбула]], под покровитељством краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Уз [[Манастир Студеница|студеничко]] ''[[Распеће Христово (фреска)|Распеће]]'' и [[Манастир Милешева|милешевског]] ''[[Бели анђео|Белог анђела]]'', представља најпознатију фреску српског |
'''Успење Пресвете Богородице''' је највећа и најпознатија [[Фреска|фреска]] манастира [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]. Осликали су је између [[1272]]. и [[1276]]. године византијски мајстори из [[Истанбул|Истанбула]], под покровитељством краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Уз [[Манастир Студеница|студеничко]] ''[[Распеће Христово (фреска)|Распеће]]'' и [[Манастир Милешева|милешевског]] ''[[Бели анђео|Белог анђела]]'', представља најпознатију фреску српског средњовековног сликарства. На [[Светска изложба|Светској изложби у Паризу]] [[1961]]. године ''Успење Пресвете Богородице'' је проглашено за најлепшу фреску читавог средњег века.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref> |
||
Фреска заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве и простире се на монументалних 40 метара квадратних.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref> Композиција приказује бол [[Апостоли|апостола]], архијереја, [[Јерусалим|јерусалимских]] жена, анђела и Христа због смрти [[Богородица|Богородице]]. |
Фреска заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве и простире се на монументалних 40 метара квадратних.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref> Композиција приказује бол [[Апостоли|апостола]], архијереја, [[Јерусалим|јерусалимских]] жена, анђела и Христа због смрти [[Богородица|Богородице]]. |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2022. у 01:40
Успење Пресвете Богородице је највећа и најпознатија фреска манастира Сопоћани. Осликали су је између 1272. и 1276. године византијски мајстори из Истанбула, под покровитељством краља Стефана Уроша I. Уз студеничко Распеће и милешевског Белог анђела, представља најпознатију фреску српског средњовековног сликарства. На Светској изложби у Паризу 1961. године Успење Пресвете Богородице је проглашено за најлепшу фреску читавог средњег века.[1]
Фреска заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве и простире се на монументалних 40 метара квадратних.[1] Композиција приказује бол апостола, архијереја, јерусалимских жена, анђела и Христа због смрти Богородице.
Види још
Референце
- ^ а б „Сопоћани”. Наша Херцеговина. Приступљено 10. 2. 2022.