Манастир Милешева
Манастир Милешева | |
---|---|
![]() | |
Основни подаци | |
Јурисдикција | СПЦ |
Оснивање | 13. век |
Оснивач | Стефан Владислав |
Место | Пријепоље |
Држава | ![]() |
Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]
Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.
Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви је 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.
Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија.
Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Манастир је био у опасности 1875, услед локалне побуне, али поштеђен је залагањем муслимана.[3] Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године[4] Велико звоно, поклон краља Александра, освећено је 24. августа 1935.[5] Игуман овог манастира био је свештеномученик Нестор Тркуља.
Садашњост[уреди | уреди извор]

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Атанасије Ракита,
Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[6] Једно време игуманија манастира је била мати Магдалина.
Фреске[уреди | уреди извор]
Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске Мироносице на Христовом гробу. Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владислава. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.[7]
Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава.
Галерија[уреди | уреди извор]
Поглед на манастир са мостића над Милешевком
Споменик жртвама комунистичког терора, поред манастира (једна од жртава био је и Нестор Тркуља, игуман Милешеве)
Једна од сцена пакла, на јужном зиду припрате, приказује и да ће неки недостојни архијереји (јеретици, среброљупци...) завршити у паклу.[8] [9] Сматра се да је Свети Сава идејни творац милешевске фреске Страшног суда.[10]
Живопис Белог анђела
Три српска владара из династије Немањића, на северном зиду наоса. Десно је приказан Стефан Првовенчани,а у средини његови син Стефан Радослав. Лево је Стефан Владислав ктитор манастира
Гроб краља Владислава, ктитора манастира, уз јужни зид наоса
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ С. Радојчић, Милешева, Београд 1963.
- ^ „Манастир Св. Козме и Дамјана”. Златар инфо. Приступљено 25. 11. 2017.
- ^ „Политика”, 29. мај 1935
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1896. године
- ^ "Политика", 26. авг. 1935, стр. 7
- ^ Мистерија саркофага Светог Саве („Вечерње новости“, 2. август 2013)
- ^ С. Радојчић, Милешевске фреске Страшног суда, in: idem, Одабрани чланци и студије, 182-189 [=Глас САНУ 234, Одељење друштвених наука, књ. 7 (1959) 69-79].
- ^ Анђео гони у пакао грешне епископе.
- ^ Суд у иконографији.
- ^ Manastir Mileševa, Slikarstvo.
Литература[уреди | уреди извор]
- Суботић, Гојко; Максимовић, Љубомир (2012). „Свети Сава и подизање Милешеве” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт. стр. 97—109.
- Терзић, Славенко (2013). „Милешева у историјској свести Срба у 19. веку”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 113—117.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing.
- Шалипуровић, Вукоман (1972). Милешевска штампарија 1544-1557 (1. изд.). Пријепоље: Полимље.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- У сусрет... осам векова манастира Милешеве - 1. део (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- У сусрет... осам векова манастира Милешеве - 2. део (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- ТВ Фељтон: Осам векова манастира Милешева (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)
- Манастир Милешева виртуелна тура и фото колекција Фонда Благо
- Манастир Милешева
- О манастиру на сајту Манастири-Цркве
- Друмови Немањића још повезују Србију („Вечерње новости“, 12. јул 2015)
- Манастир Милешева: Светиња под крилом Белог анђела (Б92, 5. новембар 2016)
- Манастир Милешева
- ТАПИЈА СРПСКОГ ДУХОВНОГ ИМАЊА: Књига историчара уметности Драгише Милосављевића „Милешева осам векова трајања” („Вечерње новости”, 9. октобар 2021)