Гилберт Њутон Луис — разлика између измена
Нема описа измене |
м ciscenje |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
| презиме = Луис |
| презиме = Луис |
||
| слика = GilbertLewis.jpg |
| слика = GilbertLewis.jpg |
||
| |
| опис_слике = Гилберт Њутн Луис |
||
| дан_рођења = 23. |
| дан_рођења = 23. |
||
| месец_рођења = октобар |
| месец_рођења = октобар |
||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
| место_смрти = [[Беркли (град)|Беркли]] |
| место_смрти = [[Беркли (град)|Беркли]] |
||
| држава_смрти = [[САД]] |
| држава_смрти = [[САД]] |
||
| женски_пол = |
| женски_пол = |
||
}} |
}} |
||
'''Гилберт Њутн Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[23. октобар]], [[1875]]- [[23. март]], [[1946]]) је био познати амерички [[физикохемичар]]. |
'''Гилберт Њутн Луис''' ({{јез-енгл|Gilbert Newton Lewis}}; [[23. октобар]], [[1875]]- [[23. март]], [[1946]]) је био познати амерички [[физикохемичар]]. |
||
Верзија на датум 12. октобар 2010. у 12:38
Гилберт Њутн Луис | |
|---|---|
| Датотека:GilbertLewis.jpg Гилберт Њутн Луис | |
| Датум рођења | 23. октобар 1875. |
| Место рођења | Вејмут, САД |
| Датум смрти | 23. март 1946. (70 год.) |
| Место смрти | Беркли, САД |
Гилберт Њутн Луис (енгл. Gilbert Newton Lewis; 23. октобар, 1875- 23. март, 1946) је био познати амерички физикохемичар.
Школовање
Студије је започео на Небраска универзитету а завршио на Харварду где је хемију дипломирао 1896. и докторирао 1899. године.
Научни рад
Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, Вилхелма Освалда у Лајпцигу и Валтера Нернста у Гетингену.
Године 1908 објавио је први рад из серије о релативности, где је извео везу између масе и енергије друкчије од Ајнштајна. Такође је увео термодинамички концепт фугасности у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," J. Am. Chem. Soc. 30, 668-683 (1908).
Године 1916., формулисао је идеју да ковалентну везу образују заједнички електронски парови. Његове идеје о хемијској вези проширио је Ирвинг Лангмир што је инспирисало Полинга да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо Луисовим структурама и модел кубичног атома.
Године 1919., испитивањем магнетних особина раствора кисеоника у течном азоту, нашао је да долази до образовања молекула O4 што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
Године 1923., формулисао је електронску теорију кисело-базних реакција што данас знамо као Луисову теорију: Луисова база је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.
Из радова Виларда Гибса, било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања равнотеже одређене слободном енергијом реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. Објављивањем тих резултата са Рандалом Луис јехемијску термодинамику увео као модерну научну дисциплину.
Године 1926., смислио је термин "фотон" за најмању јединицу енергије зрачења.
Луис је први направио деутеријум оксид (тешку воду) 1933. године.