Географска дужина — разлика између измена
м Бот Додаје: mr:रेखांश |
Нема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Географска дужина''', или '''лонгитуда''' ([[латински језик|лат.]] longitudo = дужина), је угао|угловно или лучно растојање одређене тачке на ЗемљаЗемљиној површини од почетнок меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна [[Гринички меридијан|Гринич]], који пролази кроз [[Лондон]] у [[Велика Британија|Великој Британији]]. Сходно томе разликујемо [[источна географска дужина|источну географску дужину]] која се пружа од [[Гринич]]а на исток до 180° и [[западна географска дужина|западнугеографску дужину]] која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се ширина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у [[степен]]има,[[ минут]]има и [[секунда]]ма. Сви [[меридијан]]и су полукружнице исте дужине које се пружају од [[Северни пол|Северног]] ка [[Јужни пол|Јужном полу]], на дужини од 20.014 километара. |
'''Географска дужина''', или '''лонгитуда''' ([[латински језик|лат.]] longitudo = дужина), је угао|угловно или лучно растојање одређене тачке на ЗемљаЗемљиној површини од почетнок меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна [[Гринички меридијан|Гринич]], који пролази кроз [[Лондон]] у [[Велика Британија|Великој Британији]]. Сходно томе разликујемо [[источна географска дужина|источну географску дужину]] која се пружа од [[Гринич]]а на исток до 180° и [[западна географска дужина|западнугеографску дужину]] која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се ширина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у [[степен]]има,[[ минут]]има и [[секунда]]ма. Сви [[меридијан]]и су полукружнице исте дужине које се пружају од [[Северни пол|Северног]] ка [[Јужни пол|Јужном полу]], на дужини од 20.014 километара. |
||
На географској карти број уцртаних меридијани зависи од [[размер]]а карте, а њихов значај се огледа и у одређивању [[временска зона|временских зона]] на [[Земља|Земљи]]. Најзападнија копнена површина је [[Ату (острво)|острво Ату]] у близини [[Аљаска|Аљаске]] на 172°54‘ згд, а најисточнија је [[Каролинско острво]] у [[Пацифик]]у на 150° |
На географској карти број уцртаних меридијани зависи од [[размер]]а карте, а њихов значај се огледа и у одређивању [[временска зона|временских зона]] на [[Земља|Земљи]]. Најзападнија копнена површина је [[Ату (острво)|острво Ату]] у близини [[Аљаска|Аљаске]] на 172°54‘ згд, а најисточнија је [[Каролинско острво]] у [[Пацифик]]у на 150°1- |
||
== Види још == |
|||
* [[Географска ширина]] |
* [[Географска ширина]] |
||
* [[Гринич]] |
* [[Гринич]] |
||
Верзија на датум 23. новембар 2010. у 10:59
Географска дужина, или лонгитуда (лат. longitudo = дужина), је угао|угловно или лучно растојање одређене тачке на ЗемљаЗемљиној површини од почетнок меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринич, који пролази кроз Лондон у Великој Британији. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа од Гринича на исток до 180° и западнугеографску дужину која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се ширина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у степенима,минутима и секундама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од Северног ка Јужном полу, на дужини од 20.014 километара.
На географској карти број уцртаних меридијани зависи од размера карте, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона на Земљи. Најзападнија копнена површина је острво Ату у близини Аљаске на 172°54‘ згд, а најисточнија је Каролинско острво у Пацифику на 150°1-
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.