Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. фебруар 2011. у 12:03

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 – Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).

Литература

Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Спољашње везе

Биографија на сајту САНУ

Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 20: / Ред 20: @@
 [[Категорија:Српски архитекти]]
 [[Категорија:Београђани]]
+[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]]
 [[Категорија:Почасни чланови САНУ]]