Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
[[Категорија:Српски архитекти]] |
[[Категорија:Српски архитекти]] |
||
[[Категорија:Београђани]] |
[[Категорија:Београђани]] |
||
[[Категорија:Чланови Српског ученог друштва]] |
|||
[[Категорија:Почасни чланови САНУ]] |
[[Категорија:Почасни чланови САНУ]] |
Верзија на датум 23. фебруар 2011. у 12:03
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 – Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.