Гилберт Њутон Луис — разлика између измена

Гилберт Њутн Луис
Гилберт Њутн Луис
	Гилберт Њутн Луис
Датум рођења	23. октобар 1875.
Место рођења	Вејмут, САД
Датум смрти	23. март 1946. (70 год.)
Место смрти	Беркли, САД

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 21. октобар 2011. у 10:10

Гилберт Њутн Луис (енгл. Gilbert Newton Lewis; 23. октобар 1875- 23. март 1946) је био познати амерички физикохемичар.

Школовање

Студије је започео на Небраска универзитету а завршио на Харварду где је хемију дипломирао 1896. и докторирао 1899. године.

Научни рад

Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, Вилхелма Освалда у Лајпцигу и Валтера Нернста у Гетингену.

Године 1908. објавио је први рад из серије о релативности, где је извео везу између масе и енергије друкчије од Ајнштајна. Такође је увео термодинамички концепт фугасности у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," J. Am. Chem. Soc. 30, 668-683 (1908).

Године 1916, формулисао је идеју да ковалентну везу образују заједнички електронски парови. Његове идеје о хемијској вези проширио је Ирвинг Лангмир што је инспирисало Полинга да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо Луисовим структурама и модел кубичног атома.

Године 1919, испитивањем магнетних особина раствора кисеоника у течном азоту, нашао је да долази до образовања молекула O₄ што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.

Године 1923, формулисао је електронску теорију кисело-базних реакција што данас знамо као Луисову теорију: Луисова база је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.

Из радова Виларда Гибса, било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања равнотеже одређене слободном енергијом реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. Објављивањем тих резултата са Рандалом Луис је хемијску термодинамику увео као модерну научну дисциплину.

Године 1926, смислио је термин "фотон" за најмању јединицу енергије зрачења.

Луис је први направио деутеријум оксид (тешку воду) 1933. године.

@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 Године [[1908]]. објавио је први рад из серије о [[теорија релативности|релативности]], где је извео везу између [[маса|масе]] и [[енергија|енергије]] друкчије од [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајна]].  Такође је увео термодинамички концепт [[фугасност]]и у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," ''J. Am. Chem. Soc.'' '''30''', 668-683 (1908).
-Године  [[1916]]., формулисао је идеју да [[ковалентна веза| ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је  [[Ирвинг Лангмир]] што је инспирисало [[Линус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].
+Године  [[1916]], формулисао је идеју да [[ковалентна веза| ковалентну везу]] образују заједнички [[електрон]]ски парови. Његове идеје о [[хемијска веза|хемијској вези]] проширио је  [[Ирвинг Лангмир]] што је инспирисало [[Линус Полинг|Полинга]] да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо [[Луисове структуре|Луисовим структурама]] и модел [[Кубични атом|кубичног атома]].
-Године [[1919]]., испитивањем  [[магнетизам|магнетних]] особина раствора  [[кисеоник]]а у  [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
+Године [[1919]], испитивањем  [[магнетизам|магнетних]] особина раствора  [[кисеоник]]а у  [[течност|течном]] [[азот]]у, нашао је да долази до образовања молекула O<sub>4</sub> што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
-Године  [[1923]]., формулисао је електронску теорију  [[киселина|кисело]]-[[База (хемија)|базних]] реакција што данас знамо као Луисову теорију: [[Луисова база]] је акцептор (прималац) електрона а [[Луисова база]]" донор (давалац) електрона.
+Године  [[1923]], формулисао је електронску теорију  [[киселина|кисело]]-[[База (хемија)|базних]] реакција што данас знамо као Луисову теорију: [[Луисова база]] је акцептор (прималац) електрона а [[Луисова база]]" донор (давалац) електрона.
 Из радова  [[Вилард Гибс|Виларда Гибса]], било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања  [[Хемијска равнотежа|равнотеже]]  одређене [[слободна енергија|слободном енергијом]] реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године [[1923]]. Објављивањем тих резултата са [[Мерле Рандал|Рандалом]] Луис је [[хемијска термодинамика|хемијску термодинамику]] увео као модерну научну дисциплину.
-Године [[1926]]., смислио је термин  "[[фотон]]" за најмању јединицу енергије зрачења.
+Године [[1926]], смислио је термин  "[[фотон]]" за најмању јединицу енергије зрачења.
 Луис је први направио деутеријум оксид  ([[тешка вода|тешку воду]]) [[1933]]. године.