Александер Дупчек — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 24: Ред 24:
| наследник 1 =
| наследник 1 =
}}
}}
'''Александер Дубчек''' ({{јез-сл|Alexander Dubček}}, [[27. новембар]] [[1921.]] [[Ухровец]] – [[7. новембар]] [[1992.]] [[Праг]]) био је [[Словачка|словачки]] комунистички политичар, главна личност [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]] [[1968.]] године.
'''Александер Дубчек''' ({{јез-свк|Alexander Dubček}}, [[27. новембар]] [[1921.]] [[Ухровец]] – [[7. новембар]] [[1992.]] [[Праг]]) био је [[Словачка|словачки]] комунистички политичар, главна личност [[Прашко пролеће|Прашког пролећа]] [[1968.]] године.


[[Слика:Alexander Dubček, památník poblíž místa nehody.jpg|мини|upright|250п|Споменик недалеко од места несереће Александера Дубчека]]
[[Слика:Alexander Dubček, památník poblíž místa nehody.jpg|мини|upright|250п|Споменик недалеко од места несереће Александера Дубчека]]

Верзија на датум 20. август 2012. у 12:29

Александер Дубчек
Александер Дубчек
Лични подаци
Датум рођења27. новембар 1921.
Место рођењаУхровец, Чехословачка
Датум смрти7. новембар 1992.
Место смртиПраг, Чехословачка

Александер Дубчек (слч. Alexander Dubček, 27. новембар 1921. Ухровец7. новембар 1992. Праг) био је словачки комунистички политичар, главна личност Прашког пролећа 1968. године.

Споменик недалеко од места несереће Александера Дубчека
Гроб Александера Дубчека

Живот

Родио се 1921. године у истој кући као и Људовит Штур у згради месне школе. Његов отац Штефан Дубчек био је столар и неколико година је радио у САД где је постао уверени комуниста. Млади Александер Дубчек је 1925. године отишао са својим родитељина у совјетски Киргистан и на овај начин је Дубчекова породица живела у СССР-у и САД-а. 1938. године су се Дубчекови преселили у Словачку да би Александер Дубчек следеће године ступио у тада илегалну Комунистичку партију Словачке.

Изучио је занат машинског бравара и радио у Дубици над Вахом а 1944. године је учествовао у Словачком народном устанку. После рата је деловао на различитим политичким функцијама у Тренчину и Бањској Бистрици. Како је одлично говорио руски био је упућен у Москву да тамо студира политичке науке. Од 1962. године је вршио функцију секретара обласног одбора Комунистичке партије Чехословачке у Братислави. Сукобио се 1967. године са председником Чехословачке Антонином Новотним који није био популаран и ово је резултирало у његовом избору за првог секретара централног комитета Комуниста Чехословачке и овај је процес назван Прашко пролеће.

Водећи политичари СССР-у су пратили процесе у ЧССР-и са великим незадовољством и бојали су се слабљења позиција Источног социјалистичког блока на међународној сцени и пошто чехословачки реформисти нису добили поверење совијетских савезника ови су почетком јула активно радили на припремању војног удара против ЧССР-е. Здружена војска пет држава Варшавског пакта напала је и заузела ЧССР током ноћи са 20. августа на 21. август, а Александер Дубчек и друге вође Прашког пролећа одведени су у Москву.

Упркос поразу Дубчек се није повукао са своје функције добровољно, ни у време када се спалио Јан Палах ни у време других манифестација против присутности окупационе војске у ЧССР-и. Александра Дубчека је у његовој функцији заменио Густав Хусак. У априлу 1969. године он је опозван са функције. Кратко је радио као амбасадор у Турској а затим је био 1970. године избачен из Комунистичке партије Словачке повукао се из јавног живота и радио је за једно шумарско предузеће из Братиславе. После Плишане револуције у годинама 1989.1992. године се враћа полако у политику и 1989. године се о њему размишљало као о председнику Чехословачке. Када су се лидери Плишане револуције договорили да председник буде Вацлав Хавел, Дубчек се (према Федору Галу) од жалости расплакао. 1992. године је доживео саобраћајну несрећу и био хоспитализован на Прашкој болници на Хомолци где је и умро 7. новембра 1992. године а сахрањен је на гробљу Славичкове удољије у Братислави.

Одликовања

1995. године му је председник Михал Ковач доделио држевно одликовање реда Људовита Штура I. разреда. Ин мемориам.

Извори

  1. Чланак је делом или у потпуности написан према истоименом чланку објављеном у словачкој Википедији

Спољашње везе