Војћех Јарузелски — разлика између измена
м додана категорија Пољски генерали помоћу геџета HotCat |
м разне исправке |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
Јарузелски, који је и дан данас непопуларан у властитом народу, [[2005]]. примио је комеморациони ореден од [[Владимир Путин|Владимира Путина]], те се извинио чешком председнику због почињених злочина током инвазије Чехословачке [[1968]]. |
Јарузелски, који је и дан данас непопуларан у властитом народу, [[2005]]. примио је комеморациони ореден од [[Владимир Путин|Владимира Путина]], те се извинио чешком председнику због почињених злочина током инвазије Чехословачке [[1968]]. |
||
== Спољашње везе == |
|||
| ⚫ | |||
{{Commonscat|Wojciech Jaruzelski}} |
{{Commonscat|Wojciech Jaruzelski}} |
||
| ⚫ | |||
[[Категорија:Рођени 1923.]] |
[[Категорија:Рођени 1923.]] |
||
Верзија на датум 26. фебруар 2013. у 19:24
| Војћех Јарузелски | |
|---|---|
 Војћех Јарузелски | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Војћех Витолд Јарузелски |
| Датум рођења | 6. јул 1923. |
| Место рођења | Куров, Пољска |
Војћех Витолд Јарузелски (пољ. Wojciech Witold Jaruzelski; Куров, 6. јул 1923) је пензионисани генерал пољски комунистички вођа, одговоран за забрану и покушаје сламања деловања синдиката Солидарност.
Родио се у аристократској породици, и одрастао је на породичном имању близу града Бјалисток. Касније је похађао католички интернат. Након што је потписан пакт Рибентроп-Молотов, с породицом је побегао у Литванију где му је умро отац. Учествовао је у заузимању Берлина. У војсци је био од 1945. до 1991. тј. цели Хладни рат. Водио је Пољаке током инвазије на Чехословачку 1968. године. Године 1972. сусрео се са кубанским вођом Фиделом Кастром. Посљедњи је председник Народне Републике Пољске и први председник демократске Пољске, али на ту функцију није био изабран, нити је на њој провео целу годину дана.
Јарузелски, који је и дан данас непопуларан у властитом народу, 2005. примио је комеморациони ореден од Владимира Путина, те се извинио чешком председнику због почињених злочина током инвазије Чехословачке 1968.
