Солидарност
- За чланак о пољском независном синдикату, погледајте Солидарност.
| Дио серије чланака о |
| национализму |
|---|
 |
Солидарност је појам који се најчешће односи на повезаност и узајамну сарадњу или помоћ између појединаца, група као и већих скупина, посебно у условима појаве тешких животних ситуација или природних катастрофа. Према Диркему, друштвена солидарност је изразито морална појава којом се изражава општи став хуманости, међусобне помоћи, разумевања и узајамности. Као усмерење, солидарност је карактеристична за верске, хуманистичке, невладине и друге социохуманитарне организације. Практикује се на нивоу односа појединаца, група, региона, држава, а у посебним случајевима и на интернационалном плану.
Солидарност је заснована на класној сарадњи.[1][2] Односи се на везе у друштву које повезују људе као једно. Термин се генерално користи у социологији и другим друштвеним наукама, као и у филозофији и биоетици.[3] То је такође значајан концепт у католичком социјалном учењу; стога је то основни концепт у хришћанско-демократској политичкој идеологији.[4]
Оно што чини основу солидарности и начин на који се она спроводи разликује се у различитим друштвима. У глобалним јужним друштвима оно може бити углавном засновано на сродству и заједничким вредностима, док друштва на глобалном северу акумулирају различите теорије о томе шта доприноси осећају солидарности, односно друштвеној кохезији.[1] За разлику од колективизма, солидарност не одбацује појединце и види појединце као основу друштва.[5]
Солидарност је такође један од шест принципа Повеље о основним правима Европске уније, а 20. децембар сваке године је Међународни дан људске солидарности који се признаје као међународна прослава.[6] Концепти солидарности се помињу у Универзалној декларацији о биоетици и људским правима, али нису јасно дефинисани.[7][8] Како се повећавају биотехнологија и биомедицинска унапређења истраживања и производње, важна је потреба за јасном дефиницијом солидарности у оквиру здравственог система. Међутим, солидарност се не помиње ни у Европској конвенцији о људским правима ни у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација и стога има мање правно значење у поређењу са основним правима.
Дискурс солидарности
[уреди | уреди извор]Емил Диркем
[уреди | уреди извор]Према Емилу Диркему, типови друштвене солидарности су у корелацији са типовима друштва. Диркем је увео појмове механичка и органска солидарност[9] као део своје теорије о развоју друштава у Подели рада у друштву (1893). У друштву које показује механичку солидарност, његова кохезија и интеграција потиче од хомогености појединаца – људи се осећају повезаним кроз сличан рад, образовну и верску обуку и начин живота. Механичка солидарност нормално функционише у „традиционалним“ и малим друштвима.[10] У једноставнијим друштвима (нпр. племенским), солидарност се обично заснива на сродничким везама породичних мрежа. Органска солидарност долази из међузависности која произилази из специјализације рада и комплементарности међу људима — развој који се дешава у „модерним“ и „индустријским“ друштвима.[10]
- Дефиниција: то је друштвена кохезија заснована на зависности коју појединци имају једни од других у напреднијим друштвима.
Употребе у филозофији и биоетици
[уреди | уреди извор]Солидарност је концепт који се поново појављује у савременој филозофији у оквиру различитих подобласти права, етике и политичке филозофије.[11] Рани антички филозофи, као што су Сократ и Аристотел, разматрају солидарност као етички оквир врлине, јер да би се живео добар живот морају се вршити радње и понашати се на начин који је солидаран са заједницом.
Један значајан приступ у биоетици је да се солидарност првенствено идентификује као пракса на три нивоа која се примењује на међуљудском, заједничком, уговорном и правном нивоу.[12] Овај приступ је вођен тежњом да се направи разлика између различитих примена концепта и да се разјасни његово значење, како историјски тако и у смислу његовог потенцијала као плодног концепта за савремена морална, друштвена и политичка питања.[13] Савремена пракса биоетике значајно је под утицајем концепта категоричког императива Имануела Канта. Чланак пастора и филозофа Фрица Јахра „Био-етика: Преглед етичких односа људи према животињама и биљкама“ рафинира Кантов оригинални категорички императив[14] укључивањем појма биоетичког императива.[15]
Биомедицинска технологија је такође додатно увела солидарност као кључни концепт у биоетици. Научници, као што је Ори Леви,[16] скрећу пажњу на негативне импликације биомедицинских побољшања. Други научник, др Меулен тер Руд, расправља о примени солидарности у здравственим системима.[17]
Биоетички императив
[уреди | уреди извор]Фриц Јахр описује да се биоетика на крају састоји од „академске дисциплине, принципа и врлине“.[18] Ово одјекује дубоким утицајем Сократа на нормализацију биоетике и њене праксе. Јахр користи Кантов категорички императив да демонстрира обавезну, а ипак урођену људску праксу биоетичког императива:
„Ово резултира водећим принципом за наше акције у Биоетичком императиву: поштујте свако живо биће генерално као циљ сам по себи, и третирајте га, ако је могуће, као таквог“[19]
као што настаје у односима не само између свесног човека, већ и са биљкама и другим животињским врстама. Јахр у потпуности верује да, да би се истински бавио биоетиком, човек мора бити солидаран са свим облицима живота.[19] Ако се особа одлучи да буде солидарна само са људима, онда се она ни на који начин не понаша врлински.[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Merriam Webster, http://www.merriam-webster.com/dictionary/solidarity.
- ^ „solidarity”. Приступљено 19. 3. 2018 — преко The Free Dictionary.
- ^ Adamiak, Stanisław; Chojnacka, Ewa; Walczak, Damian (1. 12. 2013). „Social Security in Poland – cultural, historical and economical issues”. Copernican Journal of Finance & Accounting. 2 (2): 11—26. doi:10.12775/cjfa.2013.013
.
- ^ Fitzpatrick, Tony; Kwon, Huck-ju; Manning, Nick; James Midgley; Gillian Pascall (4. 7. 2013). International Encyclopedia of Social Policy (на језику: енглески). Routledge. стр. 1866. ISBN 978-1-136-61003-5.
- ^ Boston, 677 Huntington Avenue; Ma 02115 +1495‑1000 (2018-10-02). „Social Solidarity, Human Rights, and Collective Action: Considerations in the Implementation of the National Health Insurance in South Africa”. Health and Human Rights (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-30.
- ^ Charter of Fundamental Rights of the European Union, Title IV
- ^ Universal Declaration on Bioethics and Human Rights
- ^ Prainsack, Barbara; Buyx, Alena (2012). „Solidarity in Contemporary Bioethics -- towards a New Approach”. Bioethics. 26 (7): 343—350. PMID 22827315. S2CID 3463430. doi:10.1111/j.1467-8519.2012.01987.x.
- ^ Thijssen, Peter (новембар 2012). „From mechanical to organic solidarity, and back: With Honneth beyond Durkheim.”. European Journal of Social Theory. 15: 454—470. S2CID 147685052. doi:10.1177/1368431011423589 — преко EBSCO.
- ^ а б Collins Dictionary of Sociology, pp. 405-6.
- ^ Bayertz, Kurt, ур. (1999), Solidarity, Dordrecht: Kluwer Academic Publishers, ISBN 978-0-7923-5475-8
- ^ Prainsack, Barbara; Buyx, Alena (2012), „Solidarity in Contemporary Bioethics – Towards a New Approach”, Bioethics, 26 (26/7): 343—350, PMID 22827315, S2CID 3463430, doi:10.1111/j.1467-8519.2012.01987.x
- ^ Prainsack, Barbara; Buyx, Alena (2011), Solidarity: reflections on an emerging concept in bioethics, London: Nuffield Council on Bioethics, ISBN 978-1-904384-25-0, Архивирано из оригинала 17. 08. 2014. г., Приступљено 2013-11-04
- ^ Sass, Hans-Martin (децембар 2007). „Fritz Jahr's 1927 concept of bioethics”. Kennedy Institute of Ethics Journal. 17 (4): 279—295. ISSN 1054-6863. PMID 18363267. S2CID 21957991. doi:10.1353/ken.2008.0006.
- ^ а б Sass, Hans-Martin (2014). „Bioethik – Bioethics”. Archiv für Begriffsgeschichte. 56: 221—228. JSTOR 24361919.
- ^ Levi, Ori (2011). „Will Biomedical Enhancements Undermine Solidarity, Responsibility, Equality and Autonomy?”. Bioethics. 25 (4): 177—184. PMC 2888791 . PMID 20002073. doi:10.1111/j.1467-8519.2009.01779.x.
- ^ Ter Meulen, Ruud (март 2015). „Solidarity and Justice in Health Care: A Critical Analysis of Their Relationship”. Diametros: An Online Journal of Philosophy.
- ^ Sass, Hans-Martin (децембар 2007). „Fritz Jahr's 1927 concept of bioethics”. Kennedy Institute of Ethics Journal. 17 (4): 279—295. ISSN 1054-6863. PMID 18363267. S2CID 21957991. doi:10.1353/ken.2008.0006.
- ^ а б Sass, Hans-Martin (децембар 2007). „Fritz Jahr's 1927 concept of bioethics”. Kennedy Institute of Ethics Journal. 17 (4): 279—295. ISSN 1054-6863. PMID 18363267. S2CID 21957991. doi:10.1353/ken.2008.0006.
Литература
[уреди | уреди извор]- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Ankerl, Guy. Toward a Social Contract on Worldwide Scale: Solidarity Contract. ISBN 92-9014-165-4.. Geneva, ILO, (1980)
- Jary, David; Jary, Julia (1991), Collins Dictionary of Sociology
, Glasgow: HarperCollins, стр. 774, ISBN 978-0-00-470804-1 - Curran, Charles E, (2002), Curran, Charles E. (30. 3. 2002). Catholic Social Teaching: 1891–Present. Georgetown University Press. ISBN 1-58901-292-5.. Georgetown University Press, ISBN 0-87840-881-9
- Harald Jung: Soziale Marktwirtschaft und Weltliche Ordnung, EThD Bd. 21, Berlin (2009) ISBN 978-3643105493
- Daniel Schwindt, Catholic Social Teaching: A New Synthesis (Rerum Novarum to Laudato Si). 2015. ISBN 978-0692470381..
- Williams, Thomas D, The World As It Could Be: Catholic Social Thought for a New Generation. 2011. ISBN 082452666X..
- Enrique Nardoni, translated by Sean Martin (2004). Rise Up, O Judge: A Study of Justice in the Biblical World. Baker Books.
- Austen, Ivereigh (2015). The great reformer: Francis and the making of a radical pope (First изд.). New York. ISBN 978-1250074997. OCLC 889324005.
- Ellen C. Mayock, Domnica Radulescu (24. 8. 2010). Feminist Activism in Academia: Essays on Personal, Political and Professional Change. McFarland. ISBN 9780786457700. Приступљено 8. 4. 2011. „Catholic institutions are often dependent upon the generosity of benefactors who are politically and religiously conservative, wary of or outright disapproving of feminism. Catholic traditions and current official church stands are at odds with many feminist positions.”
- Lynne Bravo Rosewater, Lenore E. Walker (15. 6. 1985). A Handbook of Feminist Therapy: Women's Issues in Psychotherapy. Wiley-Blackwell. ISBN 9780826149701. Приступљено 8. 4. 2011. „Other feminist concerns, such as changes in sexist language, have been an issue for almost a decade in the Roman Catholic Church and most other churches as well.”
- Catechism of the Catholic Church. Burns & Oates. 23. 6. 2002. ISBN 9780860123248. Приступљено 8. 4. 2011. „2123 'Many... of our contemporaries either do not at all perceive, or explicitly reject, this intimate and vital bond of man to God. Atheism must therefore be regarded as one of the most serious problems of our time.'”
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Davies, B.; Savulescu, J. (јул 2019). „Solidarity and Responsibility in Health Care”. Public Health Ethics. 12 (2): 133—144. PMC 6655468 . PMID 31384302. doi:10.1093/phe/phz008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Solidarity as a Principle of International Law: Its Application in Consensual Intervention”. GroJIL. 6 (2). 2018. – article by Themistoklis Tzimas. .: International Legal Reformation
- „Solidarity: Obligations and Expressions” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2022. – paper by Ashley Taylor at Social Policy, The University of Edinburgh, January 2014
- Towards a Social Contract on Worldwide Scale, book by Guy-Ankerl : Solidarity Contract, Geneva, ILO, (1980) ISBN 92-9014-165-4
- Afterword: What Solidarity of the Future? – article by Jacek Kołtan in: Solidarity and the Crisis of Trust, ed. Jacek Koltan, European Solidarity Centre: Gdansk 2016, pp. 133–143
