Гилберт Њутон Луис — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: додато bg:Гилбърт Люис |
м Bot: Migrating 31 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q208858 (translate me) |
||
| Ред 43: | Ред 43: | ||
[[Категорија:Умрли 1946.]] |
[[Категорија:Умрли 1946.]] |
||
[[Категорија:Физикохемичари]] |
[[Категорија:Физикохемичари]] |
||
[[id:Gilbert N. Lewis]] |
|||
[[bg:Гилбърт Люис]] |
|||
[[ca:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[de:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[en:Gilbert N. Lewis]] |
|||
[[es:Gilbert N. Lewis]] |
|||
[[eo:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[fa:گیلبرت لوویس]] |
|||
[[fr:Gilbert Lewis]] |
|||
[[gd:Gilbert N. Lewis]] |
|||
[[he:גילברט ניוטון לואיס]] |
|||
[[io:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[it:Gilbert Lewis]] |
|||
[[ja:ギルバート・ルイス]] |
|||
[[ko:길버트 뉴턴 루이스]] |
|||
[[lt:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[hu:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[nl:Gilbert Lewis (scheikundige)]] |
|||
[[nn:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[nov:Gilbert N. Lewis]] |
|||
[[pnb:گلبرٹ لیوس]] |
|||
[[pl:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[pt:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[ru:Льюис, Гилберт Ньютон]] |
|||
[[sq:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[sl:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[fi:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[sv:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[tr:Gilbert Newton Lewis]] |
|||
[[uk:Гілберт Ньютон Льюїс]] |
|||
[[zh:吉爾伯特·牛頓·路易士]] |
|||
Верзија на датум 9. март 2013. у 09:52
Гилберт Њутн Луис | |
|---|---|
 Гилберт Њутн Луис | |
| Датум рођења | 23. октобар 1875. |
| Место рођења | Вејмут, САД |
| Датум смрти | 23. март 1946. (70 год.) |
| Место смрти | Беркли, САД |
Гилберт Њутн Луис (енгл. Gilbert Newton Lewis; Вејмут, 23. октобар 1875 — Беркли, 23. март 1946) је био познати амерички физикохемичар.
Школовање
Студије је започео на Небраска универзитету а завршио на Харварду где је хемију дипломирао 1896. и докторирао 1899. године.
Научни рад
Студије (последокторске) наставио је код славних физикохемичара тога доба, Вилхелма Освалда у Лајпцигу и Валтера Нернста у Гетингену.
Године 1908. објавио је први рад из серије о релативности, где је извео везу између масе и енергије друкчије од Ајнштајна. Такође је увео термодинамички концепт фугасности у раду, "The osmotic pressure of concentrated solutions, and the laws of the perfect solution," J. Am. Chem. Soc. 30, 668-683 (1908).
Године 1916, формулисао је идеју да ковалентну везу образују заједнички електронски парови. Његове идеје о хемијској вези проширио је Ирвинг Лангмир што је инспирисало Полинга да започне испитивање природе хемијске везе. Те године је објавио оно што данас називамо Луисовим структурама и модел кубичног атома.
Године 1919, испитивањем магнетних особина раствора кисеоника у течном азоту, нашао је да долази до образовања молекула O4 што је био први доказ о постојању четвороатомског кисеоника.
Године 1923, формулисао је електронску теорију кисело-базних реакција што данас знамо као Луисову теорију: Луисова база је акцептор (прималац) електрона а Луисова база" донор (давалац) електрона.
Из радова Виларда Гибса, било је познато да се хемијске реакције одвијају до достизања равнотеже одређене слободном енергијом реактаната. Луис је провео 25 година одређујући слободне енергије различитих супстанци. Године 1923. Објављивањем тих резултата са Рандалом Луис је хемијску термодинамику увео као модерну научну дисциплину.
Године 1926, смислио је термин „фотон" за најмању јединицу енергије зрачења.
Луис је први направио деутеријум оксид (тешку воду) 1933. године.