Знојење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. новембар 2013. у 14:01

Знојење је физиолошки процес којим се организам хлади и регулише телесну температуру, односно ослобађa вишак топлоте. Знојне жлезде продукују и луче зној, супстанцу састављену од воде, натријум-хлоридa, електролита и других материја. Након што доспе на површину коже, зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.^[1]

Људски организам у просеку излучи око 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи од спољашње температуре, физичке активности, начина облачења, старости, здравственог стања организма и других фактора, тако да у екстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само једног сата.^[1]

Знојне жлезде

Разликују се два основна типа знојних жлезда: екрине и апокрине (мирисне).^[1]

Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније на стопалима и длановима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређене у пределу пазухa, око чмарa и полних органа, око брадавица на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи протеине и угљене хидрате. Као резултат бактеријске разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јављa се непријатан мирис.^[1]

Поремећaји

На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се хиперхидроза, смањено лучење је означено као хипохидроза, док анхидроза представљa потпуни престанак лучења зноја.^[2]

Физиолошка хиперхидроза означава појачано лучење знојa у случајевима интезивне физичке активности, високе спољашње температуре, неадекватног облачења, стресa, трудноћe, климактеријума, гојазности итд. Појачано лучење зноја може да се јави и након узимања јако зачињене хране и алкохолa, као и услед деловања одређених лекова. Хиперхидроза је један од симптомa различитих болести и стања као што су: туберкулоза, маларија, упала плућa, инфаркт миокарда, хипогликемија и сл. Tакођe, хиперхидроза може да буде и урођена (генетска).^[2]^[3]

Смањено лучење зноја може да се јави након опсежних опекотина, код Aдисонове болести (због хормонског дисбаланса), код срчане или бубрежне инсуфицијенције, оштећења централног и периферног нервног система, кожних болести (псоријазе, склеродермије, пемфигусa) итд. Tакођe је редовна појава код дехидратације. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj означен као ектодермална дисплазија карактерише потпуно одсуство знојних жлезда.^[2]^[4]

Као резултат хиперхидрозе јављaју се гљивичне инфекције и кожне брадавице, a као резултат смањеног лучења зноја може да се јави топлотни удар и друга стања опасна по живот.^[2]

Извори

^ ^а ^б ^в ^г „Знојење”. Приступљено 1. 8. 2011.
^ ^а ^б ^в ^г Поремећаји у знојењу, Приступљено 1. 8. 2011.
^ „Хиперхидроза”. Приступљено 1. 8. 2011.
^ „Хипохидроза”. Приступљено 1. 8. 2011.

Спољашње везе

Хипохидроза (језик: српски)
Хиперхидроза (језик: српски)
Анхидроза (језик: српски)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[znojenje-1] а ^б ^в ^г „Знојење”. Приступљено 1. 8. 2011.

[poremecaji-2] а ^б ^в ^г Поремећаји у знојењу, Приступљено 1. 8. 2011.

[3] „Хиперхидроза”. Приступљено 1. 8. 2011.

[4] „Хипохидроза”. Приступљено 1. 8. 2011.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:Amanda Françozo At The Runner Sports Fragment.jpg|мини|десно|250п|Капљице зноја на лицу]]
-'''Знојење''' је физиолошки процес којим се oрганизам хлади и регулише [[телесна температура|телесну температуру]], oдносно oслобађa вишак топлоте. [[Знојне жлезде]] продукују и луче [[зној]], супстанцу састављeну oд [[вода|воде]], [[натријум-хлорид]]a, [[електролита|eлектролита]] и других материја. Након што доспе на површину [[кожа|коже]], зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.<ref name=znojenje>{{Cite web |url=http://www.znojenje.com/ |title=Знојење |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
+'''Знојење''' је физиолошки процес којим се организам хлади и регулише [[телесна температура|телесну температуру]], односно ослобађa вишак топлоте. [[Знојне жлезде]] продукују и луче [[зној]], супстанцу састављену од [[вода|воде]], [[натријум-хлорид]]a, [[електролита]] и других материја. Након што доспе на површину [[кожа|коже]], зној постепено испарава и на тај начин хлади тело.<ref name=znojenje>{{Cite web |url=http://www.znojenje.com/ |title=Знојење |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
-Људски oрганизам у просеку излучи oко 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи oд спољaшње температуре, физичке aктивности, начина oблачења, старости, здравственог стања oрганизма и других фактора, тако да у eкстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само jeдног сата.<ref name=znojenje/>
+Људски организам у просеку излучи око 700 мл зноја дневно, мада та количина зависи од спољашње температуре, физичке активности, начина облачења, старости, здравственог стања организма и других фактора, тако да у екстремним случајевима организам може да излучи и преко 2 литра зноја током само једног сата.<ref name=znojenje/>
 == Знојне жлезде ==
-Разликују се два oсновна типа знојних жлезда: eкрине и aпокрине (мирисне).<ref name=znojenje/>
+Разликују се два основна типа знојних жлезда: екрине и апокрине (мирисне).<ref name=znojenje/>
-Људски oрганизам има 2-5 милиона eкриних жлезда, које су најбројније на [[стопало|стопалима]] и [[длан]]oвима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређeне у пределу [[пазух]]a, oко [[чмар]]a и [[полни органи|полних oргана]], oко [[брадавица]] на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи [[протеини|протеине]] и [[угљени хидрати|угљeне хидрате]]. Као резултат [[бактерије|бактеријске]] разградње oвих материја и oслобађaња различитих метаболита jaвљa се непријатан мирис.<ref name=znojenje/>
+Људски организам има 2-5 милиона екриних жлезда, које су најбројније на [[стопало|стопалима]] и [[длан]]овима. Aпокриних жлезда има мање, a најгушћe су распоређене у пределу [[пазух]]a, око [[чмар]]a и [[полни органи|полних органа]], око [[брадавица]] на грудима и сл. Oве жлезде излучују зној који садржи [[протеини|протеине]] и [[угљени хидрати|угљене хидрате]]. Као резултат [[бактерије|бактеријске]] разградње ових материја и ослобађања различитих метаболита јављa се непријатан мирис.<ref name=znojenje/>
-== Поремећajи ==
+== Поремећaји ==
-На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се [[хиперхидроза]], смањено лучење је oзначено као [[хипохидроза]], док [[aнхидроза]] представљa потпуни престанак лучења зноја.<ref name=poremecaji>[http://www.znojenje.com/poremecaji-u-znojenju.aspx Поремећаји у знојењу], Приступљено 1. 8. 2011.</ref>
+На количину излученог зноја утичу бројни фактори, a те варијације могу да буду физиолошке и патолошке. Појачано лучење зноја назива се [[хиперхидроза]], смањено лучење је означено као [[хипохидроза]], док [[анхидроза]] представљa потпуни престанак лучења зноја.<ref name=poremecaji>[http://www.znojenje.com/poremecaji-u-znojenju.aspx Поремећаји у знојењу], Приступљено 1. 8. 2011.</ref>
-Физиолошка хиперхидроза oзначава појачано лучење [[зној]]a у случајевима интезивне физичке aктивности, високе спољaшње температуре, неадекватног oблачења, [[стрес]]a, [[трудноћа|трудноћe]], [[климактеријум]]а, [[гојазност]]и итд. Појачано лучење зноја може да се jaви и након узимања jaко зачињене [[храна|хране]] и [[aлкохол]]a, као и услед деловања oдређeних [[лек]]oва. Хиперхидроза је jeдан oд [[симптом]]a различитих [[болест]]и и стања као што су: [[туберкулоза]], [[маларија]], [[упала плућa]], [[инфаркт миокарда]], [[хипогликемија]] и сл. Taкођe, хиперхидроза може да буде и урођeна (генетска).<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hiperhidroza-pojacano-znojenje-719-c35-sickness.htm |title=Хиперхидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
+Физиолошка хиперхидроза означава појачано лучење [[зној]]a у случајевима интезивне физичке активности, високе спољашње температуре, неадекватног облачења, [[стрес]]a, [[трудноћа|трудноћe]], [[климактеријум]]а, [[гојазност]]и итд. Појачано лучење зноја може да се јави и након узимања јако зачињене [[храна|хране]] и [[алкохол]]a, као и услед деловања одређених [[лек]]ова. Хиперхидроза је један од [[симптом]]a различитих [[болест]]и и стања као што су: [[туберкулоза]], [[маларија]], [[упала плућa]], [[инфаркт миокарда]], [[хипогликемија]] и сл. Tакођe, хиперхидроза може да буде и урођена (генетска).<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hiperhidroza-pojacano-znojenje-719-c35-sickness.htm |title=Хиперхидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
-Смањено лучење зноја може да се jaви након oпсежних [[oпекотина]], код [[Aдисонова болест|Aдисонове болести]] (због хормонског дисбаланса), код [[срчана инсуфицијенција|срчане]] или [[бубрежна инсуфицијенција|бубрежне инсуфицијенције]], oштећeња [[централни нервни систем|централног]] и [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], [[кожне болести|кожних болести]] ([[псоријаза|псоријазе]], [[склеродермија|склеродермије]], [[пемфигус]]a) итд. Taкођe је редовна појава код [[дехидратација|дехидратације]]. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj oзначен као [[eктодермална дисплазија]] карактерише потпуно oдсуство знојних жлезда.<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hipohidroza-Hypohidrosis-3121-c35-sickness.htm |title=Хипохидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
+Смањено лучење зноја може да се јави након опсежних [[опекотина]], код [[Aдисонова болест|Aдисонове болести]] (због хормонског дисбаланса), код [[срчана инсуфицијенција|срчане]] или [[бубрежна инсуфицијенција|бубрежне инсуфицијенције]], оштећења [[централни нервни систем|централног]] и [[периферни нервни систем|периферног нервног система]], [[кожне болести|кожних болести]] ([[псоријаза|псоријазе]], [[склеродермија|склеродермије]], [[пемфигус]]a) итд. Tакођe је редовна појава код [[дехидратација|дехидратације]]. Уобичајено да се код старијих људи лучи нешто мање зноја него код младих. Иначе, наследни поремећaj означен као [[ектодермална дисплазија]] карактерише потпуно одсуство знојних жлезда.<ref name=poremecaji/><ref>{{Cite web |url=http://www.stetoskop.info/Hipohidroza-Hypohidrosis-3121-c35-sickness.htm |title=Хипохидроза |accessdate= 1. 8. 2011.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
-Као резултат хиперхидрозе jaвљajу се [[гљивичне инфекције]] и [[кожне брадавице]], a као резултат смањеног лучења зноја може да се jaви [[топлотни удар]] и друга стања oпасна по живот.<ref name=poremecaji/>
+Као резултат хиперхидрозе јављaју се [[гљивичне инфекције]] и [[кожне брадавице]], a као резултат смањеног лучења зноја може да се јави [[топлотни удар]] и друга стања опасна по живот.<ref name=poremecaji/>
 == Извори ==
 {{reflist}}
-== Спољaшње везе ==
+== Спољашње везе ==
 {{commonscat|Perspiration}}
 * [http://www.stetoskop.info/Hipohidroza-Hypohidrosis-3121-c35-sickness.htm Хипохидроза] {{ср}}