Принципов мост — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 8. април 2014. у 23:50

Принципов мост (званично Латинска ћуприја) је историјски мост преко ријеке Миљацке у Сарајеву. Сјеверни крај моста је било поприште атентата на надвојводу Аустрије Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа 1914. године, што је био повод за избијања Првог свјетског рата.

Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду ^[1]. У попису Босанског санџака од 1541. помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из 1565. свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева Алија-Ајни Бег. Страшна поплава која се десила 15. новембра 1791. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац Хаџи Абдулах Брига.

Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на грбу града Сарајева.

За вријеме Аустроугарске, због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.

Дуго времена након Првог свјетског рата, Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем Југославије^[2] овај мост је добио званичан назив Принципов мост по атентатору Гаврилу Принципу.

Ново име

Након осамостаљења Босне и Херцеговине називи свих улица, мостова и других јавних објеката која су носила имена познатих Срба су преименована Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>. Тако је и овај мост добио ново име, Латински ћуприја (на тур. Frenkluk cupri). То име је озваничено 1992. године, у вријеме кад је већина Срба протјерана из овог дијела Сарајева. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Ово име је преузето од једног ранијег колоквијалног назива за мост, а назив се односио на оближњу католичку четврт на лијевој обали Миљацке. Та четврт настала је као колонија дубровачких трговаца и мајстора (занатлија) који су у XIX вијеку доселили у Сарајево. Касније, ова четврт је углавном била насељена католичким становништвом, па је локално становништво због погрдног назива за католике (Латини) овај дио града називао Латинлук, а мост „латински“.

Референце

^ „Latin Bridge”.
^ „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?", Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе

Латинска ћуприја

[1] „Latin Bridge”.

[2] „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?", Приступљено 24. 4. 2013.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Датотека:Latin Bridge.jpg|мини|десно|250px|Латинска ћуприја, слика из 1913. године]]
+[[Датотека:Latin Bridge.jpg|мини|десно|250px|Принципов мост, слика из 1913. године]]
-[[Датотека:Latin bridge, Sarajevo.jpg|мини|десно|250п|Латинска ћуприја, источна страна]]
+[[Датотека:Latin bridge, Sarajevo.jpg|мини|десно|250п|Принципов мост, источна страна]]
+[[Датотека:Coat of arms of Sarajevo.svg|мини|десно|200п|Грб града Сарајева са стилизованим приказом Принциповог моста]]
-'''Латинска ћуприја''' (или ''Принципов мост'') је историјски мост преко ријеке [[Миљацка|Миљацке]] у [[Сарајево|Сарајеву]].<ref>{{cite web |url = http://www.visitsarajevo.biz/sightseeing/attractions/bridges/latin-bridge/ |title = Latin Bridge}}</ref> Сјеверни крај моста је било поприште [[Сарајевски атентат|атентата]] на надвојводу Аустрије [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] од стране [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] [[1914]]. године, што је био повод за избијања [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].
+'''Принципов мост''' (званично ''Латинска ћуприја'') је историјски мост преко ријеке [[Миљацка|Миљацке]] у [[Сарајево|Сарајеву]]. Сјеверни крај моста је било поприште [[Сарајевски атентат|атентата]] на надвојводу Аустрије [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] од стране [[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] [[1914]]. године, што је био повод за избијања [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].
-Мост се зове Латински ћуприја (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}) по оближњој [[Католици|католичкој]] четврти, [[Дубровачка република|дубровачкој]] колонији трговаца, на лијевој обали Миљацке, коју народ назива [[Латинлук]]. Четрт је основана од дубровачких мајстора који су дошли да раде у Сарајеву, а касније је углавном била насељена католичким становништвом.
-Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]]. помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]]. свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
+Судећи по почетку градње моста, то је један од најстаријих очуваних мостова у граду <ref>{{cite web |url = http://www.visitsarajevo.biz/sightseeing/attractions/bridges/latin-bridge/ |title = Latin Bridge}}</ref>. У попису [[Босански санџак|Босанског санџака]] од [[1541]]. помиње се мост на овом мјесту, саграђен од кожара (сарача) Хусеина, сина Ширмерда. Овај први мост, вјероватно је био саграђен од дрвета, јер подаци из [[1565]]. свједоче да је камени мост овде саградио еминентни грађанин Сарајева [[Алија-Ајни Бег]]. Страшна поплава која се десила 15. новембра [[1791]]. тешко је оштетила мост, а његову обнову је финансирао сарајевски трговац [[Хаџи Абдулах Брига]].
-Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на печату Сарајева.
+Мост има четири лука и почива на три стуба повезаних чврсто за обалу. Грађен је од камена и гипса и има два слободна отвора, „очи“ у маси изнад стубова. Ове карактеристике се могу видјети и на грбу града Сарајева.
 За вријеме [[Аустроугарска|Аустроугарске]], због густог саобраћаја, мосту су додати и тротоари на конзолама.
-Дуго времена након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]] Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем [[Југославија|Југославије]]<ref>[http://www.vijesti.me/svijet/gavrilo-princip-heroj-ili-terorista-clanak-80496|title= „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?"], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> овај мост је био назван по атентатору Гаврилу Принципу у '''Принципов мост''', да би му након осамостаљења [[Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] поново био враћен првобитни назив.
+Дуго времена након [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]], Сарајево је у свијету било препознатљиво по атентату извршеном поред овог моста. Због тога, стварањем [[Југославија|Југославије]]<ref>[http://www.vijesti.me/svijet/gavrilo-princip-heroj-ili-terorista-clanak-80496|title= „Gavrilo Princip, heroj ili terorista?"], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> овај мост је добио званичан назив '''Принципов мост''' по атентатору Гаврилу Принципу.
+== Ново име ==
+Након осамостаљења [[Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] називи свих улица, мостова и других јавних објеката која су носила имена познатих Срба су преименована <ref name= SARAJEVO: Iz naziva ulica proterani srpski velikani, umetnici, heroji… >{{Cite news |url=|title=''http://www.intermagazin.rs/sarajevo-ulice-velicaju-bosnjacke-i-mulimanske-vojskovode-a-velikih-srba-nigde/'' |''SARAJEVO: Iz naziva ulica proterani srpski velikani, umetnici, heroji…''}}</ref>. Тако је и овај мост добио ново име, '''Латински ћуприја''' (на {{јез-тур|Frenkluk cupri}}). То име је озваничено [[1992]]. године, у вријеме кад је већина Срба протјерана из овог дијела Сарајева. <ref name= Обрисали српске трагове, Принципов мост - Латинска ћуприја >{{Cite news |url=|title=''http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:480987-Obrisali-srpske-tragove-Principov-most---Latinska-cuprija'' |''Обрисали српске трагове, Принципов мост - Латинска ћуприја''}}</ref>
+Ово име је преузето од једног ранијег колоквијалног назива за мост, а назив се односио на оближњу [[Католици|католичку]] четврт на лијевој обали Миљацке. Та четврт настала је као колонија [[Дубровачка република|дубровачких]] трговаца и мајстора (занатлија) који су у XIX вијеку доселили у Сарајево.  Касније, ова четврт је углавном била насељена католичким становништвом, па је локално становништво због погрдног назива за католике (Латини) овај дио града називао [[Латинлук]], а мост „латински“.
 == Референце ==