Естуар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. септембар 2014. у 09:13

Естуар (лат. aestuarium: залив, ниска обала, aestus: плима, струја) је левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 m).

Плимски талас продире ушћем дубоко у реку (на Темзи је око 113 km) и при повлачењу, за време осеке, носи са собом велику количину трошног материјала. На тај начин се речно корито продубљује и чисти од наноса, а бродовима се отвара пут дубоко у копно.

Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. Жиронда у Француској), пред естуаром се стварају пешчани спрудови кроз које се при сваком новом наступу плиме отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.

На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: Лондон (Темза), Хамбург (Лаба), Бордо (Жиронда), Лисабон (Тежо), Буенос Ајрес и Монтевидео (Ла Плата).

Литература

Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет

Спољашње везе

Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Слика:Estuary-mouth.jpg|мини|десно|250п|Естуар]]
+[[Датотека:Estuary-mouth.jpg|мини|десно|250п|Естуар]]
-[[Слика:France-Gironde-bec d'ambès.jpg|мини|десно|250п|Естуар Жиронде на југу Француске]]
+[[Датотека:France-Gironde-bec d'ambès.jpg|мини|десно|250п|Естуар Жиронде на југу Француске]]
 '''Естуар''' ({{јез-лат|aestuarium}}: залив, ниска обала, ''-{aestus}-'': плима, струја) је левкасти залив на ушћу реке широко отворен према мору. Карактеристичан је за ниске обале на којим је колебање плиме врло велико (од 10 до 20 -{m}-).
@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 Ако река наталожи на ушћу велику количину седимената (као нрп. [[Жиронда]] у [[Француска|Француској]]), пред естуаром се стварају пешчани спрудови кроз које се при сваком новом наступу плиме отварају пролази. Улаз у такав естуар отежан је због сталне промене положаја пролаза, па је потребна пилотажа.
-На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: [[Лондон]] ([[Темза]]), [[Хамбург]] ([[Лаба]]), [[Бордо]] (Жиронда), [[Лисабон]] ([[Тахо|Тежо]]), [[Буенос Ајрес]] и [[Монтевидео]] ([[Ла Плата (река)|Ла Плата]]).
+На обалама и на унутрашњем крају естуарског ушћа развили су се велики лучки центри: [[Лондон]] ([[Темза]]), [[Хамбург]] ([[Лаба]]), [[Бордо]] (Жиронда), [[Лисабон]] ([[Тахо (река)|Тежо]]), [[Буенос Ајрес]] и [[Монтевидео]] ([[Ла Плата (река)|Ла Плата]]).
 == Литература ==
-#Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт
+# Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт
-#Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
+# Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
-#Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет
+# Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет
 == Спољашње везе ==