Тахо (река)
| Тахо Tajo (шпански) Tejo (португалски) | |
|---|---|
 Панорама реке код Толеда | |
 Ток Таха кроз Иберијско полуострво | |
| Опште информације | |
| Дужина | 1.007 km (626 mi) km |
| Басен | 80.100 km2 (30.900 sq mi) km2 |
| Пр. проток | 500 m3/s (18.000 cu ft/s) m3⁄s |
| Водоток | |
| Извор | Фуенте де Гарсија |
| В. извора | 1.593 m (5.226 ft) m |
| Ушће | Ушће реке Тахо |
| В. ушћа | 0 m (0 ft) m |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | Шпанија, Португалија |
| Река на Викимедијиној остави | |
Тахо или Тежо (шп. Tajo, порт. Tejo, лат. Tagus) је најдужа река Иберијског полуострва. Дугачка је 1038 km, 716 km је у Шпанији, 275 km у Португалији и 47 km чини границу између Шпаније и Португалије. Река извире у Монтес Универсалес близу Теруела,[1][2] на средњем истоку Шпаније, тече 1.007 km (626 mi), углавном западно са два главна југозападна дела, да би се улила у Атлантски океан у Лисабону. Његов слив покрива 80.100 km2 (30.927 sq mi) – што на полуострву премашује само Доуро. Ова река је веома искоришћена. Неколико брана и скретања снабдевају пијаћом водом кључне популационе центре централне Шпаније и Португала; десетине хидроелектрана генеришу енергију. Између брана следи веома скучен ток, али после Алмурола у Португалихи има широку алувијалну долину, склону поплавама. Њено ушће је велико и кулминира у главној луци и португалској престоници, Лисабону.
Извор је конкретно: у политичкој географији, у Фуенте де Гарциа у општини Фријас де Албарасин;[3][4] у физичкој географији, унутар изразито високог опсега, Sistema Ibérico (Иберијски систем), Сијера де Албарасин дистрикт. Најиздашније притоке (настају у планинском ланцу Централног система) су са десне обале, која је локално на северу. Река тече 716 km (445 mi) у Шпанији, 47 km (29 mi) границе две земље и 275 km (171 mi) у Португалији.
Главни градови кроз које река пролази секвенцијално су Аранхуез, Толедо и Талавера де ла Реина у Шпанији и Абрантес, Сантарем, Алмада и Лисабон у Португалији. Главни град Шпаније, Мадрид, лежи на десној страни басена Таха.
Курс[уреди | уреди извор]
У Шпанији[уреди | уреди извор]
Први значајан град на Таху је Саседон. Испод Аранхуеза прима комбиновани ток Јараме, Хенареса, Алгодора и Тахуње. Испод Толеда прима реку Гвадарама. Изнад Талавера де ла Реина прима Алберче. У Валдевердеји је горњи крај дугог горњег резервоара, Ембалсе де Валдекањас, иза којег су Ембалсе де Торехон, у који се улива Тиетар, и доњи резервоар, брана Алкантара у коју се улива Алагон на доњем крају.
Канал и аквадукт су између Тажа и Сегура за Тахо-Сегурски пренос воде.[5][6][7]
У Португалији[уреди | уреди извор]
Након формирања границе улази у Португал, пролазећи поред Вила Веља де Родао, Абрантес, Констансија, Ентронкаменто, Сантарем и Вила Франка де Ксира на челу дугог уског ушћа, који има Лисабон на ушћу. Ушће је заштићено природним резерватом ушћа Таха. Два моста покривају реку у Лисабону: мост Васко да Гама – други најдужи мост у Европи, укупне дужине 17,2 km (10,7 mi) – и мост 25. априла. Лука у Лисабону, која се налази на њеном ушћу, једна је од најпрометнијих у Европи.
Португалски регион Алентеђо и бивша провинција Рибатежо су добили имена по реци: Алентежо, од алем Тежо („иза Тежа“) и Рибатежо вероватно од ариба Тажо (архаична фраза за „горњи Тажо“). Међутим, шпанска реч riba значи „обала реке”, или „ривијера”, што имплицира да Рибатежо такође може значити веома генерички „страна Тажа”. Многи примери градова у Шпанији имају овај префикс.
Име[уреди | уреди извор]
Латинско име реке је Tagus. Иако је етимологија нејасна, највероватније етимолошко порекло хидронима Tagus је индоевропско *(s)tag- ('to drip').[8] Оно је познато под различитим именима на језицима Иберије: баск. Tajo, кат. Tajo, галиц. Río Texo, миран. Riu Teijo, порт. Tejo, шп. Tajo. На италијанском је позната као Tago и на грчком као Τάγος (Tágos).
Геологија[уреди | уреди извор]
Доњи регион Тежа у Португалији је сеизмички активна област. Велики земљотреси у Доњем Тежу укључују оне од 1309, 1531 и 1909. године.[9][10]
Историја[уреди | уреди извор]
Олупина Пепер, заправо олупина Nossa Senhora dos Mártires, је олупина брода лоцирана и ископана на ушћу Тежа између 1996. и 2001. године.[11]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Велика река, Тежо, присутна је у песмама и причама Португалаца. Популарна фадо песма у Лисабону бележи да, док људи старе, Тежо остаје млад („Моја коса постаје бела, Тежо је увек млад“).[12]
Географија[уреди | уреди извор]
Тахо настаје код места Фуенте де Гарсија, на надморској висини од 1580 метара, а улива се у Атлантски океан код Лисабона. Протиче на око 40 km јужно од Мадрида. Значајнији градови на реци су Аранхуез, Толедо и Алкантара у Шпанији, и Сантарем и Лисабон у Португалу.
Слив реке Тахо покрива 80.600 km2, од чега 69,2% (55.810 km2) припада шпанским аутономним заједицама Екстремадура, Мадрид, Арагон, Кастиља-Ла Манча и 30,8% Португалу (24.790 km2). Године 2005. у шпанском делу живело је 6,093 милиона људи, а у португалском тачно 3,5 милиона. Једине две реке Иберијског полуострва са већим сливовима су Дуро (97.290 km2) и Ебро (83.093 km2).
Мостови[уреди | уреди извор]
Најдужи мост Европе је мост Васко да Гама (Ponte Vasco da Gama) преко реке Тежо, дужине 17,2 km. Много старији су знаменити мостови у Алкантри (из римског доба) и средњовековни мост Светог Мартина у Толеду.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Teruel bate con 41,3º su récord de temperatura más alta por segundo día consecutivo” [Teruel beats its highest temperature record with 41.3º for the second consecutive day] (на језику: Spanish). Diario de Teruel. 15. 8. 2021. Приступљено 15. 8. 2021.
- ^ „España sufre su día más gélido en los últimos 20 años, con ocho capitales a 10º bajo cero” [Spain suffers its coldest day in the last 20 years, with eight capitals at 10º below zero] (на језику: Spanish). El País. 12. 1. 2021. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ Frías de Albarracín - Nacimiento del Rio Tajo, Teruel
- ^ Thorn Tree Forum - Cheesedish?
- ^ „Historia del Trasvase Tajo-Segura: Aprobación” [History of the Tagus-Segura Transfer: Approval]. Región de Murcia Digital (на језику: Spanish). Приступљено 10. 2. 2015.
- ^ „Tagus-Segura Distribution Canals: Transfer”. Ministry of Agriculture, Food and Environment. Приступљено 10. 2. 2015.
- ^ „Ley 21/2013, de 9 de diciembre, de evaluación ambiental” [Law 21/2013, on December 9, for Environmental Evaluation] (PDF) (на језику: Spanish). 11. 12. 2013. Приступљено 10. 2. 2015.
- ^ Curchin, Leonard A. (2007). „Toponyms of Lusitania: a re-assessment of their origins” (PDF). Conímbriga. XLVI: 151. doi:10.14195/1647-8657_46_7.
- ^ Hobbs, William Herbert (1907). Earthquakes: An Introduction to Seismic Geology. New York: D. Appleton and Company. стр. 142—144. Downloadable Internet Archive
- ^ „Sismo sentido em Lisboa na mesma zona dos grandes abalos de 1531 e 1909” [Earthquake felt in Lisbon in the same area as the great earthquakes of 1531 and 1909] (на језику: Portuguese). Diário de Notícias. 18. 3. 2021. Приступљено 29. 10. 2021.
- ^ „Indiaman”. The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition. 2000. Приступљено 2008-11-30.
- ^ Pessoa, Fernando (1999). Fernando Pessoa and Co.: Selected Poems. Превод: Zenith, Richard. Grove Press. стр. 55. ISBN 9780802136275.
Литература[уреди | уреди извор]
- Soto García, Mariano; Martínez Álvarez, Victoriano; Martín Górriz, Bernardo (2004). „El regadío en la Región de Murcia. Caracterización y análisis mediante indicadores de gestión” [Irrigation in the Region of Murcia: Characterization and Analysis through Performance Indicators] (PDF) (на језику: Spanish). Sindicato Central de Regantes del Acueducto Tajo-Segura. стр. 38. Приступљено 10. 2. 2015.
- „Real Decreto 773/2014, de 12 de septiembre” [Royal Decree 773/2014, on September 12] (PDF) (на језику: Spanish). 13. 9. 2014. Приступљено 10. 2. 2015.
- „Tagus-Segura Distribution Canals: Distribution Canals, General Outline”. Ministry of Agriculture, Food and Environment. Приступљено 10. 2. 2015.
- Gómez Espín, J.M.; López Fernández, J.A.; Montaner Salas, M.E. (2011). Modernización de regadíos: Sostenibilidad social y económica. La singularidad de los regadíos del Trasvase Tajo-Segura. [Modernizing Irrigation: Social and Economic Sustainability. The Unique Case of the Tagus-Segura Transfer Irrigation Systems.] (на језику: Spanish). Universidad de Murcia. ISBN 978-84-8371-462-1.
- Soto García, Mariano (14. 11. 2014). „Principales referencias del Trasvase Tajo-Segura relacionadas con el regadío” [Principal References for the Tagus-Segura Transfer Concerning Irrigation]. El regadío (blog) (на језику: Spanish). Приступљено 10. 2. 2015.
- „Impacto económico del trasvase Tajo-Segura” [Economic Impact of the Tagus-Segura Transfer] (PDF) (на језику: Spanish). PwC (PricewaterhouseCoopers). 2013. Приступљено 10. 2. 2015.
- San Martín González, Enrique (2011). „VI.1.1. La polémica durante los primeros pasos del trasvase” [The Controversy During the First Stages of the Transfer]. Un análisis económico de los trasvases de agua intercuencas: el trasvase tajo-segura [An Economic Analysis of the Interbasin Water Transfer Systems: the Tagus-Segura Transfer] (PDF) (Doctoral thesis). Universidad Nacional de Educación A Distancia. Приступљено 10. 2. 2015 — преко Fundación Aquae.
- Melgarejo Moreno, Joaquín; Molina Giménez, Andrés; Del Villar García, Alberto (2010). El valor socioeconómico del trasvase Tajo-Segura : análisis jurídico y económico ante la hipótesis de su reducción o cancelación [The Socioeconomic Value of the Tagus-Segura Transfer: Legal and Economic Analysis Considering the Hypothesis of Its Reduction or Suspension] (на језику: Spanish). Author's trans. Alicante: COEPA D.L. and Fundación Agua y Progreso de la Comunidad Valenciana. ISBN 978-84-933835-6-5. OCLC 733880671. »Treinta años después de iniciada la explotación del Acueducto Tajo-Segura, resulta díficil de entender que su funcionamiento todavía no se haya normalizado y que todavía se siga cuestionando el suministro de agua.«
- Castro, Filipe Vieira de (2005). The Pepper Wreck: A Portuguese Indiaman at the Mouth of the Tagus River. Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-390-1.
- Castro, Filipe (2007). „Virtual Nau: A Project by Audrey Wells”. Texas A&M Department of Anthropology. Приступљено 30. 11. 2008.
- „Armengol cambia la geografía de Baleares tras 'inventarse' 90 ríos”. El Mundo (на језику: шпански). 2018-03-30. Приступљено 2020-01-21.
- Aragón, Heraldo de. „Ya ni el Ebro nace en Fontibre”. heraldo.es (на језику: шпански). Приступљено 2020-01-22.
- Nacional, Instituto Geográfico. „Datos geográficos y toponimia. Vertiente atlántica”. Centro Nacional de Información Geográfica (на језику: шпански). Instituto Geográfico Nacional. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-22. Приступљено 2020-01-21.
- Miñana, Fernando (23. 10. 2019). „España juega con el grifo”. Hoy.
- „El plan director del Támega constata la contaminación del río en Verín”. La Voz de Galicia (на језику: шпански). 2016-10-04. Приступљено 2020-01-21.
- „Anejo II. Inventario de recursos hídricos naturales” (PDF). Confederacion Hidrográfica del Miño-Sil. стр. 10.
- Pozo Serrano, María del Pilar (1999). „El régimen jurídico de los cursos de agua hispano-portugueses”. Anuario español de derecho internacional (15): 326. ISSN 0212-0747.
- „Datos geográficos y toponimia. Vertiente cantábrica”. Centro Nacional de Información Geográfica. Instituto Geográfico Nacional. Архивирано из оригинала на датум 2020-01-21.
