Ендокард
Ендокард је најдубљи слој ћелија који је знатно упоредљив са ендотелом и који ограничава крвне судове. Слој је изграђен од танког ендотела који се лепи у унутрашњем делу миокарда и који се шири ван срца захвањујући путевима артерија и вена. Његов састав је због тога делимично састављен од влакна колагена.[1] Ендокард се одваја од миокарда субендокардним слојем који се састоји од везивног ткива, нодалних ћелија као и спроводног система срца, где се налази важна васкуларизација срца.[2]
Ендокард покрива миокард и знатно је већег волумена док мишићно ткиво обезбеђује контракцију срца. Спољни слој срца назива се перикард. Према истраживањима, доказано је да ендокард контролише рад и контракцију миокарда. Срчани ендотел контролише раст срца ембриона али и код одраслих током хипертрофије срца којљ означава задебљање срчаног мишића.[3]
Патологија ендокарда
- У случају срчаног удара, исхемија миокарда може утицати на ендокард узрокујући кидање спољних граница срца.
- У случају ендокардитиса, ендокард (поготову ендокард који граничи срчане залистке) може бити заражен бактеријама.
Референце
- ^ „Anatomija srca - srčane komore, srčana pumpa, slojevi zida, položaj”. Zona Medicine. 31. 8. 2018. Приступљено 24. 3. 2020.
- ^ „Srce”. www.znanje.org. Приступљено 24. 3. 2020.
- ^ „Hipertrofična kardiomiopatija (Hipertrofija srca), zadebljanje srčanog”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 24. 3. 2020.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
