Хисов сноп

С Википедије, слободне енциклопедије
Хисов сноп
Bundleofhis.png
Пресек срца са хисовим снопом.
Детаљи
ДејстваКардиоваскуларни систем
Идентификатори
Латинскиfasciculus atrioventricularis
MeSHD002036
TAA12.1.06.005
FMA9484
Анатомска терминологија

Хисов сноп је скуп ћелија срчаног мишића који служи за електричну спроводљивост. Сноп спроводи електричне импулсе из атрија у срчане коморе, узрукујући контракције срчаних мишића. Хисов сноп почиње на самом завршетку иноатријског чвора. Назив је добио по швајцарком кардиологу Вилиему Хису који их је открио 1893. године.[1]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Део који раздваја атрију од срчане коморе је састављен од влакнастог прстена који спречава електричне импулсе. Због тога се електрична проводљивост може одвијати само на нивоу интеренрикуларног септума преко Хисовог снопа. Како би се електрични импулс могао проширити, сноп почиње на самом крају иноатријског чвора и раздваја се како би се спојио са десном и левом срчаном комором. Крајеви снопова се завршавају Пуркињеовим влакнима.[2]

Патологија[уреди | уреди извор]

Проблеми са Хисовим снопом могу довести до атриовентрикуларног блока који може бити мање више комплетан. Пацијент са оваквом патологијом може развити колапс или Синкопа (несвестицу). Најбољни начин открића поремећаја је преглед Холтер ЕКГом који прати срце 24 сата.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Provodni sistem srca - Sinoatrijalni čvor, atrioventrikularni čvor, Hisov snop”. Zona Medicine. Приступљено 29. 3. 2020. 
  2. ^ „Regulacija srčanog ritma”. 28. 3. 2017. Приступљено 29. 3. 2020. 
  3. ^ „Atrioventrikularni poremećaji provođenja (AV blok), pretkomore, komore”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 29. 3. 2020. 
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).