Посматрачка астрономија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Млечни пут

Посматрачка астрономија је грана астрономије а базира се на снимању, мерењу и обради података. Ослања се на физичке моделе. У посматрачкој астрономији користе се телескопи и остали астрономски апарати.

У посматрачкој астрономији не постоје директни експерименти због величине свемира. За доношење закључака користе се посматрачки резултати, затим се плотују графици и доносе закључци. Закључци о неким објектима, на пример променљивим звездама могу послужити за доношење закључака о неким даљим објектима, на пример далеким галаксијама.

Први који је окренуо телескоп ка небу био је Галилео Галилеј. Од тада, посматрачка астрономија је заживела и напредовала.

Подела[уреди]

Посматрачка астрономија се дели по томе који део смектра се посматра:

Одлике[уреди]

интерферометар АЛМА

Оптички и радио телескопи могу бити постављени на Земљи, јер атмосфера не квари много слику на овим таласним дужинама. Најчешће се налазе на великим надморсим висинама да би се умањио утицај атмосфере. Инфрацрвени телескопи налазе се изван атмосфере као и гама, Х и ултраљубичасти.

Телескопи који детектују видљиву светлост користили су се од давнина, а најбоље их је користити на великим надморским висинама где је утицај атмосфере мањи јер је ту она ређа. Такође треба одратити пажњу на луминозност Месеца. Тамни објекти као што су галаксије и маглине вероватно се неће видети ако је Месец пун и превише светао. Вештачка светлост у градовима такође омета посматрања.

Опрема[уреди]

Откривањем радио таласа, радио астрономија почела је да се издваја као посебна грана астрономије. Веће таласне дужине захтевају веће антене и огледала да би резолуција слике била добра, што је довело до развијања интерферометра. Касније, интерферометри су бежично повезани и настала је дугобазична интерферометрија Са откривањем инфрацрвених таласа дошло је и до откривања космичког позадинског зрачења па су опсерваторије слане у свемир како би се проучавала ова грана астрономије. Инструменти су се рапидно развијали у последњих 100 година. Оптички телескопи постајали су већи да би се умањио утицај атмосфере. Нови телескопи слани су у свемир а почеле су да се снимају и друге таласне дужине као и космички зраци. Почела је да се разматра могућност постојања планета сличних Земљи па су прављени нови инструменти како би се ово потврдило. дугобазична интерферометрија почела је да се користи и за друге таласне дужине осим радио, па су добијене добре резолуције слика.

Осим телескопа користе се и други инструменти.

За изучавање неутрина користе се специјални детектори. Граде се у великим размерама и испод Земље како би се детектори изоловали од осталих честица. Детектори гравитационих таласа дизајнирани су да сниме догађаје као што су судари масивних објеката (на пример неутронске звезде). Роботизоване летелице побољшане су и кренуле у потрагу за другим соларним системима. Инструменти за метеорологију такође су побољшани.

Референце[уреди]